Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

и бугарски. Напротив, Дринов никад не беше тамо, па по што не разуме ни српски, то његов суд о оним крајевима нема никакве вредности.

Што Хрон узима у заштиту Дринова, познатог противника истине, то ми није никакво чудо: јер пар пара и у цркви нађе. Ва то Хрон узима у заштиту и Хана, чије сам смешности односно етнографије довољно илустровао. При том се жури, да на ме баци нову једну сумњу, наводећи, да сам „махом опљачкао Хана.“

Тврђење Хроново, да је, саставшн се само два пут са мном стекао убеђење, да не владам ни српским ни бугарским језиком, прелази све међе безобраздука. По што са Хроном нисам говорио ни српски ни бугарски, него немачки, то се његово тврђење само осуђује. Та сам Хрон признаде ми, да се стиди говорити сршеки, због тога, што рђаво наглашава поједине речи. За то могу оценити његово знање ерпеког језика само по ономе, штоје написао, судећи по томе, сумњам да је његова окретност баш замашна; а ево за топ доказа:

Варош Пећ Хрон пише „Печ“ (а највише воле имена вароши називати турским називом, дакле, у место Пећ „Ипек“; у место Скопље „Искиб.“) Г. Хрон кан' да, према томе, не познаје грдну разлику између гласова ћ и ч. Пећску Бистрицу назива Хрон „Печанска бистрица, па кад сам му ја ово приметио, још се са мном и споречка. (Сигурно пише Хрон такође бечанека у место бечка!). Урођеника из Пећи зовемо српски „Пећанин“, Хрон га зове „Печанац“; у место патријаршија пише Хрон: патриаршиа. Реч пећ (Фуруна) пише Хрон Печ и тврди да значи врата од Фуруне (ОТепјосћ) Даље тврди Хрон, да „бистрица значи исто, што и „бујица“, а не зна, да је у том значењу обухваћен појам бистре воде. Имена на в (Петров, Дринови т. д.) пише Хрон са ff, y mecro отаџбина Хрон пише отачбина, у место Косовопоље пише „Коссовепоље“, у место Д)екадовићи „Дрекаловичи“ итд. После ћемо говориги још о неким другам бламажама.

У извртања, која Хрон толико воле, спада и његово тврђење, да ја врло радо исмејавам „будаласте Швабе;“ док се на против из мог дела на стр. 20. јасно види, да сам, на против, узео Немце у заштиту противу два Србина.

да тим се Хрон удубио у Филолошка расматрања, бранећи се Миклошићем. Ово је без сумње велики научењак, али ипак, ако је тврдио, да македонско наречје припада, бугарском језику, онда је он то само могао учинити, непознавајући довољно македонска наречја. Та и Вук Стевановић Караџић држао је некада старо-српска наречја за бугарска. Ми: лошић никад не беше у Македонији, и његов је суд не кључиво по примерима, који му дођоше од врло пр истрасне стране. Баш ћемо причекати, шта ли ће Миклошић одговорити на она многа писма, која је Јастребов издао на јавност у другом издању евога тек сад изашлог дела: „Обичаћ и пјесни турецких Сербов.“ Ова писма дођоше из разних крајева Старе Србије и Македоније, написана су последњих 50 година, те су нео борими