Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

47

мадско племе, иначе C1460 Ha 6POjY H CA CBUM CYPOBO, OHO N3BPIINTH могло, што не могаше пзвршити велико HN образовано грчко становништво, ни за подруги век, пре бугарског упада, нп после у току многих столећа до турске најезде Грци не могаху појелпипти македонске Словене, али их Бугари побугарише. Реслер каже па стр. 287. још и то: да је бугарско племе заузело север дуж Дунава п Хемуса, док је међу тим југ остао Словенима, који се раније доселише, Реслер, позивајући се па Л. Шлецера, такође спомпње п једпу језпкословну тачку, п наводп, како би требало извпдити, да ли у данашњој бугарштини још има трагова од старот алтајског језика. Ако пма, онда 6п Ce онп морали наћи пи код Maкедонаца, те да бп њихов језик могао идентификовати са језиком балканских Бугара. Шопов цитпра византијске оцене п исправке где се махом говори о „Ушаатов.“ Држим, да ово не треба узимати а4 Ппббега ш (у буквалном смислу) Бугарп беху у средњем веку пајомраженији народ Грцима (а то су пл данас). На послетку добпше ово скупно пме свп суседи на балканском полуострву. За Впзантинце беше „Бугарин“ оно псто што за Рпмљане „Варвар“ (Ватђат), за данашње псточњаке „Франк,“ за Индпјанце „бледоличњак“ п за Немце средњега века „УУ Мзсћег“ ит. д.

Моје је мпшљење, да п не одговарате Хрону, по што он као личност, непозната у балканској литератури п с погледом па околност, што се на његов памфлет нико није обазрео, ш пе 3aслужује никаквог одговора. На вашем месту, г Гопчевићу, пе бих се упуштао са њим ни у какву полемпку. Он би тиме само постао важан пи познат.