Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

НЕКОЛИКО ОЦЕНА СТРАНЕ ШТАМПЕ 0 ДЕЛУ „СТАРА СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА“

ла

„ВеПопа“. (Беч). Орпенталска књижевност већ од 15 година на овамо приметно расте. С погледом на велику важност балканског полуострва за све европске политичко-војене кругове а нарочито за Аустро-Угарску, не треба се ни чудити тодпком напретку. Па кад би бар свако ново дедо, колико толико, прошлравало наше познавање балканских земаља, онда не би смо требали ни жалити, што је петочњачка литература узела прекомеран полет. Ади је жалост познати Факт, да је у њој плева далеко претежнија. од чисте пшенице Многп мисле, да су позвани, да пшшу о пстоку, дап их је врло, којпма треба признато ово право. Међу овима потоњима заузима писац овога дела, пред ц. К, пуковника Туме и других, без сумње, одлично место. Све штознамо о Црној-Гори Србији, Арбанији, Источној-Румелијп п делимично о Бугарској, све то пмамо да заблагодаримо његовим делима, која се одликују темељитошћу, изврспим п привлачимим начином писања п прегледним поређивањем материјала, али која исто време имају у толико већу важност, што је и сам писац балкански Словен, који је, познавајући jesux, обичаје, историју балканских народа, своје дело написао на основу опсежног испитивања. И за то је са свим појмљиво, да сви научењачкин политички H EPYгови свако ново дело Спиридона Гопчевића поздрављају са највећим задовољством.

Најновије Гопчевићево дело — у исто време и највеће говори о двема покрајпнама, које су за нас — признајемо на своју срамоту — још terra incognita! Одиста „на нашу срамоту,“ јер смо до сад боље били извештени о етнографским односима Бечуана и Фан-Црнаца, него о онима Старе Србије п Македоније. Ово срамотно убеђење мора стећи сваки, који је до краја прочитао ово дело, Чисто нам изгледа невероватно, да су путници, као „Хан, Барт, Буе и др. — чија су нам дела до сада