Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

50

љежно израђено етнографска карга. Ако се песме одиста онако певају, као што их писац наводн, онда може бити с тим мање сумње, даоненисубугарског, негобашсрпског порекла, што сета окодност такође најбоље доказује из њихове садржине.

В.Г.

.Vossische Zeitung“ (Bepana): У дивот делу прве врсте, одоо се писац решењу једног од најтежих пптања, која излазе пред научењака истражпваоца на балканском полуострву, — питање: о пародности у Македонијп и Старој Србији. Између данашњих научењака пзгледа нам писац, по пореклу п с погледом на његова чешћа путовања по оннм крајевима, као најпозванији за овај рад. СО обзиром на важност. коју ће ове земље тек имати прпликом каквог будућег оријенталног заплета, заслужује Гопчевићева одважност, којом он у предговору овога дела своје, од досадашњих надзора, одвојено мишљење наглашава, особиту пажњу. Он држи за сигурно, „да ће се псточно штање, без сумње, заподенути у Старој Србији и Македнији“ и за то сматра за велику бездушност од стране Бугара, што ouu већ од десетину годпна, народ оних покрајина, драже на устанак. Одпста! нз Гопчевићевог дела, дознаће свет, први пут „праву истину о етнографским односима „Старе Србије п Македоније“,

„Ца Егапсе МИнајге“ (Париз). Г. Спиридон Гопчевић познат је читаоцима, као војени писац, већ тодико: да сматрамо 81 излишно нарочито истицати које од његових дела. Огранпчавамо се

па изјаву: да је ово његово дело само достојно продужење његових радова о Црној-Гори, Арбанији, Бугарској п Србијп, радова, које смо већ чешће похвално истакли. Овим су радом попуњене етнографпја, као и полптичка, војна и народно господарствена географија предела, који су најмање познати на балканском полуострву. „Те“ (Лондон). Поред Јастребовљевог је дела, оно Гопчевићево, неоспорно најбоље о „Македонији и Старој Србији“. Гопчевић је, што се тиче пштања, која се односе на балканско полуострво, припознат европски ауторитет, а наши га читаоци добро знаду из његове књиге: „Тће Conquest of Britain in 1888“ Дело je ресултат особите п озбиљне студије à његова етнографска карта васлужује особиту пажњу. Летан, Киперт, Сакс и други добили су своје нзвештаје тек из друге руке, а дап не спомињемо Гауејеул, који на штету свога књижевнога гласа, постаде жртвом свога одвећ великог пријатељства на спрам Бугара. Ако би Петроград-