Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

ско словенско добротворно друштво одиста намеравало наградити пајбоље дело о Македонији са 1000 рубаља, онда није му нужно. да расписује награду, пошто јетакво дело ево већ наппсано,

„Оззегуаћогев ТгјезИпо“ (Трст), Гопчевић је познат и најширим круговима, по својим интересним делима, које је за последњих година писао о балканском полуострву, а тако псто је познат пз новина. Најновије, опширно п лепо дело изврсног ппеца, даје пам на руку педрпну и тачну студију о етнографским п односима, Македоније п Старе Орбије. Нема сумње, да ће ово дело пзазвати у целој Европи најживљи интерес п највећу пажњу.

„Резтег Цоуд“. Лобилп смо по спољњем облику импозантно дело познатог југо и словенског књижевника Сппридона Гопчевића. Наслов му је „Македонија и Стара Србија“ Претстављање је изредно, занимљиво и осветљава све околности оних крајева. Приповест је толико пријатна, да чак у етнографским и статистичним партијама пе постане сухопарна п досадна. Оно што Гопчевић прпповеда, на основу сопственог посматрања, као тачан познавалац свих односа на Балкану, у многоме се не слаже са обичним назорима, те је у стању псправити многе криве појмове. Књига, заслужује због особитог богаства у материјалу, да нађе колико могуће више читалаца.

„Политика“ (Праг). Писап, који је већ написао цео низ дела, о балканским земљама и који је давно стекао похвално име, предаје јавности нову књигу, која у етнографском и историјском погледу, као и односно претстављања земље и људи, износи множину пнтересних података. Гопчевић оштро критикује своје претходнпке, као што су Хан, Каниц, Левлеј и Барт. Он доказује, да су становници онпх крајева махом Орби, а не Бугари.

„Вгезјаџег ХеНиид“ (Бреславске новине). Први пут дознаће свет на основу тачног испитивања истину о етнографским односима „Старе Србије и Македопије“ и о делатности разних пропаганада, Читајући ову изјаву у предговору овога дела, баш смо били љубопитљиви, да ли се писац можда одвећ пе размеће својим хвалисањем.

Али све што смо даље пратили Србина Гопчевића и његова друга Бугарина Петрова, све то већма смо се чудили оној површности, којом су Хан, Барт и Каниц описивали оне крајеве, па баш за то морадосмо признатп, да је Гопчевић рекао праву истину : „Поштујем Хана, Барта и Каница као топографе, испитизаоце старина, и географе ; али, као етнографи учинише се смешнима ева тројица.“ Дело је од изредне важности за оцену положаја на