Istočnik

Стр. 40 здравицу подигдо у здравље, дуг зкивот и еретно владање Ијсговог Апостолеког Величанства цара и крал.а Франца Јосифа I. који са очинским старањеи и једнаком л.убави све народе простране Му државе усрећава, на што су се присутни са одушевљеним „Живио" одазвали. И с' тиме ее чин предаје ових одличја завргаио. Јавна предавања у биоградској Богосдовији. Врпједни наставници биогр. Богоеловије, осјећајући и увиђајуки јаку потребу, да се што јаче уздижу хришћанске н грађанске врлине у нашем народу, нарочито међу биоградским грађанима, ко]и треба да су узор и добар примјер евима осталима у Србији, — ријешили су у сједници богословијског савјета: „да професори богословије држе јавна религиозно-морална предавања у богословиј ској сали евакога празника и недјеље од З 1 /^ часа". Ово похвално ријешење савјетско одобрио је блаженопочивши митрополит Михаило, и већ је отпочето 18. јануара ове године. — Прво предавање је држао г. Јеврем Илић, заступник ректора богословије, на тему: „Св. Атанасије Велики и његов значај у правосл. цр кви". Предавање је било кратко, али језгровито и садржином богато. Говорник је произнио ријеч еа говорничким даром. Отварање првога предавања отпочето }е молитвом: „Цдркз мшнми ..." и зачињено послије изврсним концертом хора ученика богословије. Он је у почетку и умилно отпјевао горњу молитву; а поелије предавања отпјевао је неколико врло патриотских пјесама. За вријеме одмора хора декламовао је један богослов пјесму: „О лажи" од Војислава Илијћа. — Дана 25. истога мјесеца и године било је друго предавање, — бесједио је професор богословије, г. Јеврем Бојовић. Тема бјеше: „Св. Григориј е богослов и његов рад у корист пр авоелавља". Говор је значајан и поучљив, а бесједник је тако јасно и убједљиво говорио, да је говор јак утисак на слушаоце произвео. Реченице су кратко, али јако потресајуће и убједљиве. Оно нарочито истицање хришћанских врлина св. Григорија и његова челик карактера, изазиваше код слушалаца жељу, да му подражавају. Оно навађање лијепих примјера из живота светител.а и рада тога црквенога великана, дубоко су урезане у ерца слушалаца, а нарочито дало лијеп наук свештеноелужиоцима и клирицима. Говором о данашњем индиферентизму према цркви и вјери и о несрећама, које отуда потичу. говорник је убацио приличну жишку љубави у груди слушалаца према вјери и цркви. Наводом јед нога немилога примјера из живота ђачког, у односу српскога религиознога васпитиња, изазвао је код родитеља — слушалаца гнушање и осуду према дотичним родитељима и учитељу, и велику жудњу за још већом пажњом у религиозном васпитању дјеце њихове. За школе и образовање наше у опште говорник рече : „ТИкола има много по форми. али с врло мало садржине; образовања има доста, али васпитања срца врло мало. Цркава, такођср. има прилично ; али еу. и толико, колико их имамо, све празне недјељом и празником." — На оба предава?Ба било је одличних слушалала из свију сталежа и у приличном броју. )јили су оба пута присутни и блаженопочивши госп. Митрополит и владика Никанор. Сви су осталп предавањем потпуно задовољни и бесједбника су поздравили са аплаузом и громким узвицима: Живио! И имали су право. Ово прво за то, што је то предузеће г. г. професора богословије врло похвално, корисно, а у данашње вријеме још и врло нужно, а друго — с тога, што су говорнициг, како се из ова два предавања даје извести, етавили себи у задатак и програм, да говоре о највећим светињама у васељенској Христовој цркви, чији живот и рад свијетли на земљи ко

ИСТОЧНИК Вр.