Istočnik

Вр. з иеточттек Ст Р . 45

собом лично донио писмо на општину од патријарха, и дошао је да се опрости, на што општина није пристала; а и он се некако скањивао, у нади: не би ли општина израдила код патријарха да га задржи у Восни, у чему је општина без успјеха и посредовала. Сједио је у Сарајеву непуну годину дана, и то патријарха наједи, те га стави под такозвано „Задрншт", а и ошпгину „отл&чешг'! Така строга мјера патријархова принуди Мојсеја на послушност; а и општину да прими новога митрополита Мелентију, чпје су име спомињали у цркви још док је можда Мојсеј био међу њима: „Пишете нлтк", одговара општина у писму од 26. септ. 1715. на патријарха, „што слто и м( полшиалп клддики Д1шн г На; (а) ки налтк иисдст« иисдмје нк (на) сакорк, дд зндтј кдко КД /ИК ПОСЛДС /ИО титрополитд И пдстирд, и /ИК1 0Н$ КНИГ8 НрОЧИТДС /ИО иредк ндро= дол1ћ и почес/ио гд по/иинати и) оногд днеки, и кд /Ик (Спнсдс /Ио 8 Еедгрддк" и т. д. Штета што се у сар. цркви не налази, — ама баш ни једнога писма од толиких патријарха пећких и митрополита дабро-босанских, док су се меЗ^у тим сачували многи фермани. Копија такођер има неколико од писама општине. и то: једно патријарху Максиму (од 3. декембра 1672.); при патри]"арху Арсенију III. (од 12. декембра 1681.—4. окт. 1<-'86.;—-20. септембра 1688.); једно патријарху Калинику (од 3. децембра 1896.); три патријарху МоЈсеју (4. октобра 1713.;—26. септембра 1715.;—15. 1717.: в. Гласн. к. 38). — Мојсеј Петровић, прешао је на биоградску епархију тек 8. октобра 1718. (в. „Гласник", књ. 36, стр. 18). (Наставиће се.)

Р а з н о. Предаја царских одличја одликованим члаиовима српеко-православне АЕЖ. коизисторије у Сарајеву. Његово Високопреосвештенство господин Дабробосански АЕ. Митрополит Николај предао је високопречасној господи члановима АЕ. М. конзисторије, Отевану Давидовићу и Васу Поповићу иротојере јима — њему ради уручења послата одличја — витешке крстове ордена Франда Јосифа, и том је приликом његово Високопреосвештенство благоизвоЈГ .ело у кратком говору своју нарочиту радост нзјавити,, е су њима, који се у његовој непосредној близини налазе, ова висока одликовања подарена, те им исте уз свој Архипастирски благослов предаје са увјерењем, да ће они својим тактичнии држањем и у будућности показивати се достојним ове високе дарске милости. ГГоменута господа изјављујући своју најдубљу захвалност на овом високом одликовању изјавише да ће им и одсад света дужност бити да према својим слабим силама одговарају оним очекивањима, која у њих ставља поглавица српске православне цркве у овим крајезима. За тим је у почаст одликоване господе у Митро гголији у малом кругу дан ручак, при ком је.Његово Високопреосвештенство прву

✓ '