Istočnik

Стр. 122

источник

Бр. 8

ни иа једној мјери, нећ опада. Изумирање цијеле нације, то је нешто ужасно, иротив чега треба предузети све могуће мјере... Но разумије се, бнва н са свијем оправданих узрока, при којима, баш на против, ступање у брак било би врло рђаво. Али то су већ изузетне појаве, о којима се само у томе смислу и може говорити. Овамо спада физичка неспособност за брак, коју су предвифели н државни закони. Ступање у брак у тим случајевима убитачно је, и ствара разне неирилике. Овдје може бити напоменут и још који примјер. Многе особе, које су потпуно тјелесно здраве и за брак способне, истроше без разбора своју снагу испрва, а за тијем ступају у брак, и то са особама много млађима. Такови бракови дају често, као што нам је свима познато, врло жалосне примјере. Као важан узрок јавља се још и материјална оскудица, коју често многи човјек нмје у стању, чак и норед свега свога усиљавања, отклонити. Да не би и сам осиромашио, а да не би у сиромаштину ставио и своју будућу жену и дјецу, то је човјек са таквим стањем морално принуђен да се одриче ступања у брак. Ме|ју узроцима појаве, коју расматрамо, видљиво мјесто заузимају индивидуалне особине духовнога Ј а извјесне личности. Према индивидуалним особинама свога духовнога Ј а (које би своје особине требао свако пажљиво да проучи), један човјек приморан је да ступа у брак, а други је приморан да се од истога уклања. У оба случаја, човјек само испуњава захтјеве моралнога закона — и нема мјеста да се горди са каквим првенством и преимућствима ни онај, који ступа у брак, нити пак онај, који се од истога уклања. Нема сумње, да је брак часна појава, јер околност та, да човјек оставља своје родитеље и приљепљује се својој жени, постајући с њоме једно тијело, јесте по ријечима апостола Павла велика тајна (Јефес. V, 31, 32). Појава оних лица, која траже да се забрањује ступање у брак, то је по ријечима реченог апостола један између знакова, који наговјешћују наступање пошљедњих времена (1 Тим. IV, 1—3). Нећемо дакле ни напомињати других околности, које нас увјеравају о истинитости овога, о чему говоримо, на пр. Христову посјету „брака" у Кани Галилејској (Јован II) и т, д. Али да је и безбрачје, на свој начин, тако исто лијепа појава, нема ни о томе сумње. То је доцнија појава, и разумије се ре^а него прва. Узрок се крије у томе, што је Створитељ при стварању човјека, између осталога, опредјелио и заповједио истоме, да се ра^а, множи и напуни земљу (Кмт. I, 28). И према томе опредјељење, да се живи у браку, односи се на све људе у опште. 0 каквим ограничењнма писац књиге „Екгпд" не говори ни ријечима ни наговјештењем. И с тога индивидуалне особине свакога човјека у опште