Istočnik

Стр. 118 ИОТОЧНИК Бр. 8

ријечи, о значају породице, кога је важност кећ и на први поглед за свакога јасна и разумљива, није нуншо опширније ни говорити. С тога треба, да се друштво нарочито побрине о уре^ењу породице у свима њезиним радњама и правцима. Баштован се нароч~лто брине о томе, да жиле растиња, о коме он ради, буду здраве и цијеле, јер иначе он зна, да би његов труд био узалудан. А и породица је свога рода коријење и жиле, из којих доцније израста велико дрво, које се зове друштво или држава. Ако те жиле не буду онакве, какве треба да су, то ће и најбоља предузећа државне власти остати узалудна, и тада ће загрозити опасност цијеломе државноме организму.... ГГа дакле, катсве треба да буду те жиле у правоме врту ,,хришћанском - ' ? Побринућемо се да дамо кратгсе, но тачне одговоре. II. Брак. (Морална важност и достојанство брака. — Моногамија и полигамија. —- Околности, које нретходе и спроводе склапање брака, и оцјена истих с моралног гледишта. — Различни начини склапања брака. — Развргнуће брака.— Другобрачност и даља ступања у брак. —- Вманципација жена.). — Први услов, под којим постаје и развија се хригаћанска породица, то је црквени брак, без кога се хришћанска породица ни замислити не може. — Какви пак треба да су међусобни одношаји супруга, јасно ће се видити, када расмотримо живот првога брачнога пара на земљи до његовога првога гријеха. Пошто је најприје створен само Адам, то разумије се, да за неко вријеме није породице ни било. Но сам је Бог увидио да „не докро кмти чмок'кк8 еди= но/и$" ( Емтја II, 18) и створио му је жену од његовога ребра (— 22). Са створењем жене постала је уједно и прва породица. Односи међу првим супрузима били су овакви. Најтјешњу везу ме^у њима засвједочио је Адам, који је, угледавши први пут Еву, рекао: ,,с« нмн-к костк Ж костж моихт*., и плотк СЗ плоти моед" (— 23). Муж и жена јесу по ријечима књиге „Ектд" једно тијело, као што се тамо и вели: „и к$дета дкј к г к плотк единб" (—24). Јасно је дакле, да су односи ме^у члановима прве породице морали бити потпуно проникнути љубављу, и Адам љубећи своју жену, тим самим показивао је љубав и према самоме себи. Да је живот наших прародитеља текао нормално (правилно), то и њихови добри ме^усобни одношаји не би се прекинули, већ на против чврстили би се све више и више. А такови ме^усобни одношаји били би, разумије се, и између свију чланова, који би се према оној божанској заповиједи: рдститесл и лшожитеса, и наполните