Istočnik

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 203

А ко ће их народу објављивати ако не ви свештеници, „Посланици и Министри" Христови ?! Може лако бити да ја не видили јасно, али у светлости у којој гледам ствари мени се чини да се вера у нашем народу налази у критичним тренутцима, и да је крајње време да православни свештеници пођу у народ да веру спасу народу и народ вери. Тај се велики циљ не да постићи седећи мирно под звонаром. Мени даље изгледа да је божја проммсао хтела да баш православно свештенство у Босни и Херцеговини отпочне нову еру у животу српске православне цркве, предузевши активну улогу у разбуђивању и гајењу вере у народу. Српском свештенству у краљевини може да се чини да нема потрзбе за какву ванредну делателност, почем тамо православној цркви никаква опасност од какве стране пропаганде не прети. Српском свештенству у Угарској може да се чини да баш ни од Назаренства нема озбиљне опасности православној цркви. Али у Босни један и исти народ подељен је у две вере и три цркве. Ми Срби волемо да кажемо да католичка црква прави пропаганду. Колико ја видим католичка црква не прави пропаганду него само врши жарком ревношћу дужности, које свака хришћанска црква — православна и католичка и јевангеличка — има и треба да има. Католичка црква иде у народ, интересује се индивидуално за сваког појединог човека, организује наставу, организује милосрђе, негује болеснике, теши уцвељене, помаже сиротињу, једном речју изводи начела Христова у свакодневни практични живот. Наравно да такав рад посредно прави пропаганду, али свако добро дело само собом прави пропаганду. Налазим да је недостојно да ми православни дижемо само вику како католичка црква прави пропаганду; много је достојније да прегнемо да покажемо да и православна црква има жарке и животворне љубави према Богу и човечанству које страда. Изиђите и ви у народ и проповедајте Господа Исуса Христа који је оличење смерности и покорности законима божјим, оличење љубави према Богу и људима. Не чекајте да народ вас тражи; тражите ви по народу изгубљену јагњад Господњу, и отимајте их од вукова, и спасавајте. Изиђите и ви у народ као пријатељи свих оних који страдају, болују или су у забуни и невољи, који потребују моралне потпоре, мудра савета, можда и материјалне помоЂи. Да ову дате сиротињи иштите је у богатих и оних који имају. Будите пре свега лечници моралних зала; колико можете и лечници друштвених неправди, и макар само посредно лечници телесних бољки н сиротиње. Организујте и ви милосрђе! Организујте надгледање болних и помагање бедних и невољних!