Istočnik

Стр. 202

Бр. 13

У наше је доба наука највеЂи чудотворац; она може много, али једно не може.- не може да од грешника начини божјег праведника! То не може ни школа. ни држава са свом својом силом. па чак не може то ни мајка, која је по неким правцима веЂа чудотворка и од саме науке. Али то чудо још једнако и данас може да учини црква, и једино црква! Ја сам потпуно уверен ; да је наша православна црква — не мењајуЂи ни своје догме, ни свој стародревни устав — кадра и способна да изврши велики задатак моралног препорођења српског народа, да од једног народа у коме је на жалост пуно себичњака и греш ника начини народ од људи несебичних, племенитих великодушних, народ од самопрегоривих родољуба, народ од праведника. Али да се то постигне треба нешто да се промени. Не знам шта ћете ви као свештеник на то казати, али ја налазим да је неопходно да наша православна црква промени своју тактику. Њена је стародревна тактика свагда била да чека да јој народ дође. Некада је то могло бити; али су се у овом нашем веку прилике и околности измениле. Ако ви, свештеници православни, и даље скрштених руку чекате да вам народ дође, ви Ђете дочекати дане, у које ■ће те се у златотканим и свиленим одеждама својим вртети сами самохрани под кубетима и међу стубовима од цркава. И, што није мање жалосно, народ ће се може бити и даље називати и православним и хришћанским, али у самој ствари у понашању његовом, у практичном свакодневном животу њзговом, не ће бити ничега ни православнога ни хришћанскога! И у наш народ улазе сваким даном, — а улазиће још и више и јаче, — мисли за које се каже да су ресултат научних испитивања, да су неумитни закон васелене, на име: да на овоме свету влада борба за опстанак, борба себичности, у којој надвлађује онај који је најјачи, управо онај који доспе да приграби све себи! Ви, свештеници, позвани сте да изиђете у народ, да га обавестите, да браните основе моралности. да на супрот оном закону Физичне васелене проповедате да је велики закон божји: љубав према Богу, љубав према сваком човеку, љубав према правди и истини, и да је, после љубави према Богу, прва и најве^а дужност свакога од нас и свију нас: да својски и пожртвовањем један другога потпомажемо! „Борба за опстанак" може бити неумитни закон за бесловесну животињу; „братска љубав и братско суделовање" закон је за људе. Те велике истине тако су очевидне, да је довољно само објавити их па да им се верује; али треба их објављивати и то из дана у дан, ревносно и неуморно.