Istočnik

Стр. 201

прво да вам кажем хвала што сте на ме помишљали и веровали да ћете у мени наћи пријатељског интересовања за ваш рад, па онда да вам објасним моје дуго ћутање, и да вас замолим да пријатељски примите то објашњење и да ме извините. Судећи по вашем писму видим да је вама познато, да сам ја испитујући узроке садаШњем стању српског народа (бар онога у краљевини), и истраисујући услове, под којима би он своје народне идеале остварити могао, дошао до убеђења: да је нашем народу пре свега потребан морални препорођај, тај да се може постиЂи сато животворним упливима једне чисте и топле вере, а ова опет да се може по ново зажеЂи у срцу нашега народа једино свесном и живом радњом наше православне цркве. Није задатак цркве да остварује политичке идеале. Њен је задатак да се стара о спасењу душе сваког појединог човека у својој духсвној пастви. Ви не можете ни једну душу спасти док је не проникнете упливима Христове науке и Христове жртве, док је не поведете да са потпуном преданошЂу. потпуном свешЂу о својој грешности и савршеном вером у милостивност и свемоЂност Господа Исуса Христа припадне к Њему као своме Спасу и Господу. Али онај грешник кога сте ви најпре молитвама очистили и поуком окрепили. кога сте Господу одвели, и кога је Господ благословом својим препородио, тај грешник сасвим је други и нов човек. Задобивши свој душевни мир и окусивши сласт уверења да је нашао Спаса и у Спасу своје спасење. тај човек нужним начином постаје бољи син својим родитељима, бољи брат својој брађи, бољи друг, бољи пријатељ, пастаје мудар, умерен, одмерен у свему. праведан прзма свима, двогубо праведан и пажљив према онима који нису вере његове или ни рода његова. Такав човек нужним начином постаје примеран грађанин, веран син свога народа, истинит родољуб. Такав "Ке човек радо да гине за велике идеје, за своју отаџбину, за своју браћу, за правду и истину. РадеЋи тако и искључиво на остварењу божјега царства на земљи црква посредно, и тако реЂи нехотице, ради на полагању и утврђењу темеља земаљскоме царству свога народа. Ово последње није њен непосредни циљ, и не треба то да буде, али је то природна последица њене радње на спасавању душа а кроз ово на моралисању свога народа У самој ствари ја не видим како Ће царство божје мо-ћи на земљи да се оствари ако се људи не задахну чистотом идеја и начела царства божјег, ако земаљска царства моралношЂу свога народа и моралнотЂу својих закона и установа, не постану достојна да уђу у састав царства божјега на земљи! А ко Ђе да задахне људе моралнош^у, ко Ђе да их спреми да буду достојни грађани царства божјег на земљи?! Нико други него — црква!