Istočnik
Стр. 214
источник
Бр. 14
Распеће Спаситељево. Од Инокентија, архиепископа хереонског и тавримског. (Наотавак.) Црквени писци сравауЈу крст са детећом птицом, — са човјеком који плива или се моли раширеним рукама, — са котвом и крмом брода и т. д. Пошто евангелисте нигде пе спомињу, да се крст Исуса Христа било ма чиме од обичних крстова разликовао, то нема сумње да је и он имао напред описани облик, т. ј. имао је четир крака, а урачунавајући и сједало, пет кракова 1 ). Мучења распетих била су ужасна. Морамо представити неприродан положај тијела са горе рагаиреним рукама, при коме је и најмањи покрет причињавао нове неописиве болове. Тежина прикованог тијела све је дал>е раздирала ране на рукама, које су усљед тога бивале све несношљивије. Крв изгубинши свој природан ток, подизаше се глави и срцу, причињавајући у првој несвјестицу а у срцу муку грознију од саме смрти. Несретник окружен овако са свију страна самртним мукама, преживљавао је, тако рећи, самог себе, и висио је на крсту често по три, а по некад и шест и више дана. Чатиа са смртоносшш отровом, пружена руком као некада Сократу, била би у овим мукама право доброчинство. Са мукама распетих равнаше се још само њихово презрење, Назвање крстоносац (сгисПег, сгисЈапив) бјеше пошљедњим изразом гњева и презрења. Сами свирјепи тирјани за тешке преступе својих робова? налагаху на ове крсто-образни јарам (Шгсат) и у овом срамном стању провађаху их по улицама 2 ). Ово је значило литпити несретника имена човјека, изложити га општем презрењу. За Јудеје крсна казна било је још особито одвратна; зато што у Мојсејеву закону стоји написано: НроклАтТч кс/Јчк'к еисаш ,1 и нд дрнН? 3 ). Из овог узрока и сам славни Ускрс Господа и божаствена чудеса, којима је пропраћена била проповјед св. апостола, нијесу била у стању, да у очима невјерних Јудеја загладе бешчасност крста Христова; он је по ријечима св. апостола Павла за Јудеје остао савлазно /и 'к, за Јелине кезблтлп*. (I. Кор. I, 23). У опште крсна казна била је бешчасна и свирјепа у тој мјери, да и сам Цицерон не има^аше довољно ријечи за њезину осуду, и именом домовине захтјеваше, да је не само тијело, но ако је могуће и вид и слух римског грађанина слободно од крста 4 ). ') Соп4. 1лр8нг8. 8а]ша8газ Де сгисе. ВагЉо1. Де сгисе Сћп81. 1670. Јаћп. Агсћ. 2. 11. 361. 2 ) V. Уа1. Мах. 1. 7, Масг. 8а41гг. 1. 2. 3 ) Обнов. зак. 12, 22. Соп! Непки Соттеп! с1е ео, <}иуи! трпт18 %потт. ев! т виррНс. Је§и Сћг. 1785. 4 ) Рго Каћупо.