Istočnik

Стр. 232 ИОТОЧНИК Бр. 15

вино могло названо бпти сирћетом по својој киселости, као и мирра жучју, будући је веома горка. Тако је у своје вријеме поменута мјеста св. евангелија тумачио и блажени Августин 1 ), оснивајући своја тумачења меЈју осталим на древном сирском преводу евангелија Матејева, у коме мјесто жучи стоји ријеч;, која уоиште значава горчину. Св. Матеј, вамјешуЈући смирну са жучју и вино сирћетом, без сумње, имађаше пред очима ријечи псалма Давидова (по преводу Оедамдесеторице): даша к г к сн*кдк л»ок» желчк и к*ћ жажд^ ндионшд < иа оцта. (Псал. 89, 22). Господ прнмивши у руке чашу са пићем, окусивши, не хтједе пити. Чашу хладне воде, могуће да би испио био, јер тјелесна изнуреност произвађаше жеђ; али пиће, које помрачује свијест, бијаше недостојно онога, којп сам за све пијаше чашу гњева Божја. Не обзирући се на страшне муке, које су му на крсту предстојале, Син човјечји хтио је да их све претрпи потпуно свјестан. Другог расхлађујућегпићаили не бијаше, или непријатељи Господа ие допустише дати. Првосвештеници и старјешине, не марећи што бијаше дан великог празника, бијаху сви на Голготи. Овамо их је довела и бојазан, да ће без њиховог присуства, непостојани народ промијенути своје мисли о Исусу Христу; или још више, да ће се Његови приврженици усудити, да на пут стану и извршењу саме пресуде. Али, већим дјелом, њих је на Голготу довела жеља за осветом, жеља да својим очима виде муке свога личног непријатеља, да му се у посљедњем тренутку наругају и да не дозволе, да му се укаже ма какво олакшање. Ах, природа човјечја већ и за вријеме суђења над Исусом Христом показала се у таковој ниској и мрачној страни, да је и најсвирјепије дјело било потпуно могуће! Приступајући сада опису самог распећа и смрти Богочовјека, вољно признајемо, да ми не без страха душевног приступамо к овоме дјелу: ваља нам описиватн оно, што служи предметом удивљења самим ангелима (1 Петр. 1, 12) . . . Творац свега што се види и не види (Јов. 1, 3; Евр. 1, 3; Кон. 1, 16), који је могао призвати, па и створити легеоне ангела (Мат. 26, 53), ради извршења своје воље, узноси се на крст као злочинац, и подвргава се ужасним мукама! . . . Јединородни син Божји оставља се у сред самртних мука од оца, у коме је он пмао славу прежде лнрт* не кт^стћ (Јов. 17, 5), са киме је он једно и исто (Јов. 10, 30, 5, 23), по суштаству и слави! Господ сведржитељ, који је извор живота (Јов. 5. 26) и даје биће свакој ствари, таје од жеђи, умире као најгори од синова човјечанских! Ето — то су појмови које никада неби представило ни највеће уображење, да ови нису пре') Толков. на Мат. и Марка.