Istočnik

Стр. 294

Вр. 19

има да лежи крст, на коме је Господ примиритељ убио „вражду" ме^у Богом и .људима, и јеван^еље, за знак, да свештеник просуђује исповијест покојника, не по својој вољи, него по кодексу божјег откривења. Пред налоњом има горјети канднло или свијећа, за знак вјере и духовиика и исповиједника у очистителиу моћ тајне светог покајања. Ово, дакле, има своје значење и своју дјелотворну сиагу, па за то је право, ако у кући парохијана мора нзостати. То су све таки разлози, који ме не могу принудити, да препоручим досадањи стари обичај исповиједања по парохији у хатар тога, да свештеник, тобоже, вани ме^у паством лакше и успјешније дјелује, Тајна покајања има, као и досада, остати у храму, а ван њега само у изванредним случајевима. И вјерујте, браћо, тиме парохијанн нашн не губе ништа од своје иобожности, јер мјесго тога обичаја, који се само старом иогрјешном праксом увукао к нама, имадемо ми, браћо другу официјелну дужност, а та је „пастирска посјета 4 '. Чујмо шта каже знаменити руски пасторалиста и ректор кијевске духовне семинарије архимандрит Борис: „Породица може бити називана у тако исто правом смислу божанственим уре^ењем, као и црква; и сама црква је велика породица сједињених у Христу. као Глави. Пастиру је неопходно, да гледа на своју парохију с те тачке гледишта, особито у виду обвезаности, која је на челу пастирске посјете парохијана. Више но игдје њему се пружају могућности и угодности, да очува своју паству у домовима, гдје открнва њихов истинити карактер. Он је дужан строго, да промјери и оцијени моћ породичних веза и симпатија, дубоко да појми њихово значење, и да се користи њима ради увиЈјења свога благотворнога утицаја на паству. Као срество религијозно-нравственог васпитања народа, пастирска посјета има веома комплициране и разнолике цијељи . . . Изнијећемо некоје од важнијнх и благотворнијих пошљедица пастирских посјета: 1) Утврђење религијозних истина у душама појединих парохијана. 2) Предобијање повјерења међу паством. 3) Пооштравање пастве на похађање црквеног бого,?лужења и на испуњавање свих других хришћанских обвезаности. 4) Саопштавање живе, практичке садржине црквене проповиједи. 5) Саопштавање цијељи, и правца посебној молитви пастира. 6) Оживљење духовног живота самога пастира, и 7) Навјешћивање јеванђелске истине онима, који не могу присуствоватп при општем богослужењу, одвише старим и слабим људима, који не могу да иду, богаљима, болнима и физички слабима, које ипак не треба остављати без утјехе и настављања у вјери и животу хришћанском".