Istočnik

Стр. 328

ИСТОЧНИК

Бр. 21

виједам Господу пријеступе своје, ити скидесмене кривицу гријеха мојега (Пс. 31, 5). Друго, пошто међу браством иашим има и таких, који имају неисповјеђених гријеха: хтио сам тим примјером побудити их на исповијед, без које не може нико добити опроштења." — Заиста: није лако открити духовному оцу рану срца: грјешнику је тешко признат свој гријех, — тешко, али је неопходно! Ево шта каже за себе један подвижник: у младости својој често ме је савлађнвала једна грјешна страст, Ме^утим сам знао, да старац Зенон избавља многе од страсти, па зажелих да му откријем своју страст, али ме ђаво непрестано задржаваше: „Ти сам знаш, говораше ми он, сам си читао, шта треба да радиш, да се излијечиш од страсти; па зашто да саблажњаваш старца?" И кадгод хтједох да идем, страст се утишала у мени; а кад не хтједох ићи, — она ме поново угријаваше. Старац је видио, да ја имам нешто на срцу, али ме није корио, очекујући, да ћу ја с&м открити тајну. Без сумње ће, помислих, по-. разговорати се са мном о добром животу, па ће ме отпустити. Најпослије с тугом и плачем рекох сам себи: докле, окајана душо, не ћеш да се излијечиш? Многи издалека долазе и нађу корист, а ти живиш уз љекара, зар се не стидиш живјети тако ? Идем овај час к старцу, и ако тамо никога не застанем — значи, да је воља Божја, да му откријем своје мисли. До^ем — а код старца нема никога. Он ме стаде поучавати, како ћу се очистити од грјешних мисли, а ја се опет стадох колебати и хтједох отићи без исповиједи. Старац устаде, помоли се и хтједе, да ме испрати. Мучен грижом савјести, и^ах за њим. Видјевши старац моје стање и, дошавши до врата, на једном се окрену к мени, куцну ме лако у прса и ласкаво ми рече: „Шта је теби? та п ја сам човјек?" И само што је то рекао, као да ми се отвори срце, — ја се сруших пред ноге његове, и са сузама рекох: „Смилуј ми се оче!" — „Шта ти је?" — запита он. — Ја пдговорпх: „Ти сам знаш, оче!" — И рече старац: „Ти сам мораш исповиједити, што те тако гризе." — Тешком муком открих му, и он ми рече: „Пуне три године мучио си се, зашто си се стидио ? Та и ја сам такав грјешник . .. Иди с миром у своју ћелију, па пази, да никога не осудиш!" Од тога часа, благодаћу Христовом и молитвама старца, страст ме више није мучила. — А ево још један чудни догађај, кад је Господ повратио у живот мртваца, да би мох^ао исповједити гријех, који је заборавио. Један побожни Хришћанин, исповјеђен и причешћен наскоро умрије. Опраше га, обукоше и положише га на одар. Прођоше два сахата, откако је ббии испустио душу; — на један пут отвори он очи и сједе, док за вријеме своје болести, није могао сам устати, јер су га силе