Istočnik

Бр. 23

ИСТОЧНИК

Стр. 365

нодски, као и лнчно званични самога патријарха, предају се патријартијским канцеларијама турској н грчкој; обје ове канцеларије имају своје управитеље (шефове), који пазе, да се тачно и брзо вргае послови, који су им из Сипода упућени, а за то имају довољан број секретара и писара. Вј.ховни надзор над канцеларијама, као и у опште у архијепископији над свештенством, парохијама и црквама као заступник Бзег. Светости Патријарха води Вел. Протосинђел — архимандрит, који има власт епископску. Послије њега, као персонал Патријархов долазе: први ђакон или архиђпкон, који поставља при црквама у архијепнскопији ђаконе и води надзор над њима и даје дозволе за вјенчања; другп ђакон врши експедицију свих званичних писама и синодских и патријаргаијских, која му се шаљу из патријаргаијске канцеларије готова у свему, само што их он печати као чувар патрнјаршпјског званичног печата. Трећи ђакоп врши дужност пријавника и стоји кад пред личном канцеларијом Њег. Светости Патријарха, а кат-кад опет пред салом, гдје држи сједнице Св, Синод. — Послије овога вишег персонала постоје пароси у самој Патријаршији, имајући на челу Великог Архимандрита, а ови се старају са еклисијархом о црквеном благочинију и послужују парохију у Фапару. — По осталим црквама н парохијама у архијепископијп поставља Велики Прогосинђел настојатеље, који имају млађе свегатенике под својом влагаћу. Свака црк°а и парохија има своје епитропе, као и школе основне одборе, који сами сдстављају правилнике о руковању црквени« дохотцима и одређују награде све штенству. Слободни су да те правилнике потврде у протосипђелији и не потпрдр, али строго морају давати рачуна о раду св >ме. — Епнтропе црквене и ефорије (одборе) школске бира народ дотичне парохије, и у таквом случају шаље на избор Велики протоеинђел патријаршијског комесара (неког од ђакона или свешгеника пз патријаргаије 4 ,. — Оваква ја иста пракса у погледу управљања епархијама и парохпјама у свима Митрополијама. Сваки Митрополит или овога заступницп у епархијама засједавају као чланови у Идаре-меџлису (управном админнсгративном савјету) и у вилајету и у округу и у срезу; осим тога пмају узл се мигрополит или љегови заступнпци у евакоме мјесту н по једног члана од својих Хрншћан^ V тим савјетима, којега бирају Хришћани из округа и казе, а вилајетског члана (азу) бирају сви Хригаћани из цијелога вилајета. Оснм тога и у судском Једном одјељењу иостоји један члан (аза). — У епархпјама свакч црква има своје епитроие, а свака школа своје одборе; ови у споразуму с народом и с Митрополптом састављају себи сгатуте и по њима врше у цркви и гаколи своје послове. Оне епитропе, који су у резиденцији митрополитовој, треба да бнра народ из цијеле дотичне епархије за то, што су они при митрополиту као савјетници за цијелу епархију, али се у некојим епархијама ие .држе тога правила; ирвом савјегу у резпд^нпији митрополитовој предсједава мптрополит или номоћни епископ, илн најзад митрополитски протосипђели, разумије се у оеусгву митрополита, а епар хијским савјетима предсједавају митрополитски заступници (већили) протојереји— Избор ових часника цркве и школе од стране народа у енархијама потврђује митрополит. Тако исто постављају митрополити актом своје већиле (заступнике) протојереје, и о томе постављању пзвјештавају својим такриром генералног гувернера (валију), те тако таква постављења добивају званичан карактер, и онда већил заеједава у помесном Идаре-меџлису. По „Цар. Гл."