Istočnik

Бр. 23

иоточник

вјечне, такве радости, која се не може нигда умањити, него увијек, ва вијеки вијека, биће једна и иста потпува, најсавршенија, радост неисказана .... Горка је и слана вода морсгса; па пресгаии себи, да је пала у море с висине небесие једна само кап, која би сво море засладила: разумијеги ли ти, како мора да је слатка та небесна вода? Ето тако је горак и ад; но да пане у њега само једна капља рајске сласти, та би кап засладила сву ту горчину, угасила би пламен паклени, збрисала би сво сузе грјешника, и ад би постао рајем. Разумијеш ли сад, каква је рајска сладост? Радонаће се срце каше, тт те ваше радости нико и никада не ће узети од вас! — Да, у блаженој вјечности радоваћеш се ти радошћу Божјом, цароиаћеш у царсгву Божјем, бићенЈ прослављен славом Божанственом. Тада ћемо бити као и он, јер ћемо га видјети, као што јест (1. Јов. 3, 2). 0 рају Божји! заиста те можемо стећи, али схватити и разумјети тебе слабим умом нашим нијесмо у стању! Све, што је чудновато, говори се за тебе, граде Божји, јер онда само, кад се удостојимо очихма видјети ону неисказану красоту горњега Јерусалима, видјети онај свијет невечерњи безбројне ликове Анђела, саборе светитеља Божјнх, који станују на небу, — кад се удостојимо вндјети Владичицу нашу Богородицу, која стоји с десне стране Бога, гледати самога Бога лицем лицу, — ето онда ћемо тек појмити, шта је то рај. — Боже мој! — рећи ћемо онда, — много сам слушао о рају, али ништа нијесам могао разумјети, сад га тек очима видим и разумијем. Ја га видим и сав сам пун радости, сав сам блажен, сав се прослављам. Ето какна је слава рајска! И колико сам био неразуман, што нијесам презрео хиљаде свијетова само ради тога, да добијем рај Божји! Зар нијесам био глуп, што сам жалио хиљаду живота замијенити тим једним животом ? Но хвала — хвала милосрђу Твоме, Боже мој, што живим сада животом бесмртним, што се радујем бесконачном радости!" Тако ћемо ми у рају прослављати милоср^е Божје! Али, можемо ли ми получити рајско блаженство? Можемо; та наше спасење налази се у нашим рукама. — А како то? Ево чујте. Бог је створио рај за праведнике, а ад или пакао за грјешнике. Затворио је Он рај, а затворио је и пакао. Но кључеве адске ипак је задржао код себе: „им-кк) КЛН5ЧИ ада", говори сам Он у откривењу апостолу Јовану. А кључеве рајске предао је Он својим апостолима у лицу апостола Петра: „И ддлгк тм клнјчн цлрстн!н(кегнаги>." Дакле: кључи од пакла налазе се у рукама Божјим, а од раја у рукама — људским. 0, како је човјекољубив промисао Спаситеља нашега! Кад би сам човјек хтио да се мучи у паклу, знамо, да кључи од пакла нијесу у његовим рукама; а кад хоће да се спасе, кључи су рајски у његовии рукама! А то