Istočnik

Стр. 30

источник

1) Каква је св. Недјељица? Је ли то жалосна жена ради гријеха људи? 2) Кад се она указује човјеку? 3) Кога она помаже? 4) Што жели од људи? 5) Ко је најжешће уцвијели? 6) Је ли је когод видио? 7) Што она каже човјеку? 8) Има ли пословица о св. недјељи? Какве приче, пјесме, молитвице и т. д. каже народ о св. недјељици? 9) Је ли гријех бајати, лијечити и т. д. у св. недјељу ? Има ли недјеља лијека? 10) Сусрета ли недјеља сиромашне чобане, а да их тјеши? Ваља забиљежити тачно умотворину, па казати из којега је мјеста, ко је причао, а ко побиљежио и т. д. Ето сам одапео, а сад је јабука у деснпци теби родољубна Србадијо, па ето што урадиш биће из народа за народ по оној нашој: „Сложна браћа кућу саградише" ... У Дубровнику, на св. Саву 1899.

Р а з н о. Нова добротворка. У ред великих добротвора српског народа ступила је ове године и побожна Хришћанка, а честита Српкиња, сада почивша Савка удова Јовановић рођена Бесаровић из Сарајева својим завјештајем, којим је сву своју непокретну имовину — к У^у, магазу, дућан са припадајућим земљиштем, а у вриједности од преко 30.000 фор. — завјештала сриско-православној црквено-школској општини на просвјетне и хумане цијељи. — Покојна Савка родила се у Сарајеву од оца Николе и матере Маре, и ту је и одрасла. Двапут ее удавала и родилаЈе само једно дијете — кћер, која јој је само 11 година живјела. Оставши ојађена сама, она поклони материнску своју љубав сиротињи српског народа, и за сво вријеме свога доцнијега жнвота она бијаше отворене руке према биједнима и невољнима. Живећи и сама скромно она је скупљала сиротињу око себе, те је својски потпомагала, а гдје је потреба за помоћ била, није се морало на њена врата куцати, она је сама помоћ носила и нудила, често је болесну сиротињу у својој кући његовала и умрле о свом трошку сарањивала — сав свој живот испунила је самарићанским милосрђем. — Проведавши тако свој вијек и дочекавши старост од 70 година она својим тестаментом стави круну својим добрим дјелима, својој побожности и својој љубави према свом народу и његовом напретку, она остави, да се из прихода њенога иметка за прве двије године иза њене смрти раздијели по 100 фор.: православној цркви јерусалимској, новој цркви сарајевској, старој цркви сарајевској, српској школи сарајевској, српској сиротињи у Сарајеву; по 50 фор. : манастиру Високи Дечани, православној цркви у Чајничу и српско-православном црквеном пјевачком друштву „Слози" у Сарајеву. А осим овога сваке године по по 120 фор. српско-православној црквено-школској општини у Сарајеву, и о божићњим празницима сваке године да се 20 сиротних ученица српско-православне школе из прихода њеног имања одјену. Даље, да се у току даљих 12 година из