Istočnik

Бр. 2

то, што не жалиш себе сама и у лудо трошиш и вријеме и средства, која ти је Бог дао, на то сујетно и штетно задовољство! Ла да дуван и не би био шкодљив, ииак је пушење дувана иожуда, похлепа, страст, која спутава човјека. Ето, на примјер, наступио је пост, требало би се уздржати од те страсти макар само једну недјељу, али теби све цури вода на уста, не можеш се уздржати, а да не пушиш; ти најпослије и зажелиш, да у цркву Божју не уносиш мириса од те неугодне траве, да не оскврниш светиње храма Божјега с њезиним гадним мирисом, а тебе пепрестано копка да заиушиш, — тако те копка, да ти изгубиш власт над собом, не можеш се савладати, на све се срдиш... Суди сад сам: није ли то ропство? Није ли грјешно по разумни Божји створ, да се тако привеже за ту ладну траву? Ннје ли срамота? И чега ради! Ради тренутнога задовољства — па још каквога задовољства? Омаме! Жалосно је и помислити, браћо моја, да међу православним хришћанима у опште, а међу Србима на по се, има таких несретних робова ове пожуде, који се не могу уздржати од пушења ни до литургије; пуше, а по том иду у цркву, стоје кјд свршивања божествене литургије, цјелују св. крст, свете иконе, пригибају се и к моштима светитељским ... Постоји предање, да је преподобни Михеј, собар преподобнога Сергија, кад је видио Матер Божју, да је дошла да посјети свога избраника у његовој ћелији, пао на земљу и закрио уста своја расом, с тога, што је прије три године испио чашицу вина и бојао се, да не увриједи својим задахом царицу небеску ... Ево како су се стидили Божји угодници због најмање слабости! А сада гдјекоји тако задими, да је тешко уз њега стајати, говорити с њим још теже, а он иде у храм Божји и не устежући се ни мало, дотиче се светиње. 1Пта више, има их и такових, хвала Богу не многих дуванџија, који, страшно је и рећи, приступају и светим тајнама послије пушења! Кад би они помислили: каковим смрадом оскврњују они своје тијело прије самога примања Господа Анђелб,? И то је мјесто тога, што би требало да омију душу своју са сузама, да је окаде благим мирисом молитве и чнстоће! 0, човјече! Како се можеш тако далеко заборавити! Сјети се: ко си ти, и ко је Господ Бог твој, кога ти тако вријеђатп у светим тајнама Нзеговим!... Говорили људи што му драго у обрану те љуте траве, православни Хришћаннн не може оправдати њену употребу: то је — сујотна пожуда, нзмннтљена против прнроде, то је страст, која уништује човјека. За њу нијесу знали ваши побожни преци, она је донешена к нама из туђнх крајева; и сада њу сматрају за гријех људи