Istočnik

Стр. 314

ИСТОЧНИК

Бр. 20

Но ти ћеш рећи: „Није могуће љубити непријатеље и добро им чинити". — Није истина. А што је било могуће Давиду, који је плакао за погинулим непријатељима својима — Саулом и Авесаломом А сузе о смрти непријатељб, — јавни је знак љубави према непријатељима. Могуће је било и св. првомученнку Стефану молити за непријатеље своје, који су бацали на њега камење: Госиоде не уииши им ово у гријех (Дј. ап. 7, 60). Могуће је то било и свнма светитељим I — па је могуће и теби. Ти си човјек, и они су били исто тако као и ти људи; ти си немоћан, и они су имали ту исту немоћ Кад би земаљски цар заповједио теби: или да опроститн ближњему своме, и да му још помогнеш, или да будеш кажљен: што би ти било боље изабрати смрт, или да му опростиш и помогнеш? Мислим да би ти прихватио ово пошљедње. А ево ти цар небесни заповије ;а, да не само опростиш онима, који су те увриједили, него и да љубиш непријатеље своје, и да добро чиниш онима, који темрзе:иначе вјечна смрт грози ономе, ко не слуша цара небеснога... Права врлина састоји се у побједи над собом: не чинити оно, што хоће твоја грјешна природа, већ оно, што хоће света воља Божја, покорити своју вољу вољи Божјој> побиједити добрим зло, смјерношћу гордост, стрпљивошћу и кротошћу 1\њев, љубављу завист. Ето, у чему се састоји побједа Хршнћанина, и она је славнија од сваке побједе над народнма. То захтијева од нас сам Бог: Не дај се злу надвладати, пего надвладај зло добрим (Рим. 12. 21.). Христос Спаситељ говори: ако оираштате људима гријехе њихове, оирости&е и вама ошац ваш небесни. Ако ли не оираштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш не Ле оиростиши вама гријеха ваших (Мат .6. 14.—15). Видиш, Хришћанине, как:о је страшно не опраштати гријеха ближњему. Опрашташ ли ти, опросгиће и теби Бог; не опрашташ ли ти, не ће опростити ни теби Бог. А што си ти пред Богом и што је молитва твоја ? Са свим ништа. Гњевиш ли се ти на твога ближњега за то се и сам налазиш под гњевом Божјим. Но та велика твоја биједа зависи од тебе самога, од тога, што се ти гњевиш и не опрашташ ближњему гријеха његових. Истина, он је сагријешио пред тобом; но гле, и ти си сагријешио и непрестано гријешиш пред Богом, он је твој дужник, а ти си дужник Божји. Он моли од тебе опроштење, а ти молиш од Бога. Ти се молиш Богу: и опрости нам дугове наше, као што ми оираштамо дужницима нашима. Кад ти опрашташ од срца ближњему твому, тад се ти молиш од срца, и особнто, не лицемјерно произносиш ријечи ове молитве к Богу . .. А кад не опрашташ од срца ближњему, тада се ти и молиш само ријечима и устима, и с тога лицемјерно. С тога ти молитна твоја никако не користи, него се шта