Istočnik

Стр. 398

источник

Бр. 24

одобравајући, држи се тога мушки и утврђуј се, па ће те евијет да призна и поштује за озбиљна и честита човјека. И онда ти благодат Господа нашега Исуса Христа не ће изостати. Амин. У Иригу , 1898. говорио: Григорије А. Николић, парох.

Р а з н о. Четрдесетогодишњица службе г. нротођакона Филипа Радичевића, секретара митрополнје цетињске, прослављена је на Детињу 16. о мј. достојним начином. Поводом тога дана Високопреосвештепи Митрополит дрногорски г. Митрофан служио је са мјесним свештенством свету литургију у манастирској црвви, којаје била пуна отмјенога грађанства. Послије богослужења Његово Високопреосвештенство изговорило је нрисутноме слављенику бесједу, у којој је признао и симпатично оцјенио заслуге слављеникове за цркву и народну просвјету. Иза тога цио дан г. протођакон примао је у своме стану честитања из свијех престоничкијех кругова. А осим тога је слављеник примио и мноштво телеграфскпх честитака из унутрашњости, и иностранетва. Рефорна календара. 0 Ускрсу ове године започета савјетовања једне руске комисије, да се мјесто јулијанског календара уведе нови, грегоријански календар, нијесу довела ни до каквог успјеха. Још у вријеме рускога цара Николе I. указала ]е руска академмја наука на потребу реформе и уједно разложила систем, по којем ће се та реформа провести. Овакова се реформа указала сада у толико потребнијом што ће разлика између оба календара од 29. фебруара 1900. године бити већ тринаест дана мјесто дванаест, као што је до сад било. Па ипак поред свега тога није ова комисија, коју је под предсједништвом професора Г^азенапа нарочито поставило астрономско друштво, могла довести до жељенога резултата. Комисија је изјавила, да је апсолутно немогуће спровести сугласност између дана празника према оба календара, па је положила новјерену јој мисију. (Јна је једино указала на потребу, да се на свим јавним и приватним списима наведу датуми оба календара. Из „Н. В."

КњиЉевне вијести. Голуб. Календар за 1900. (преступна година). Година Ј1. Допустило Високославио Царско Отоманско Министарство Просвјете у Цариграду Хг. 365 од 17 Џемазуљ евељ 1317. и 11 Еиљул 1315 — 1899. Штампапо у штампарији Синова А. Зелића у Цариграду. Цијена 1 грош. Добити се може у књнжарници Л. Крстића у Цариграду 2 — Галата, Куле-Капу — 2 Соп81ап1дпор1е. Живот и рад Дра Јована Хаџића Светића. У спомен прославе стогодишсрпске њице од рођења његова. Издање Матице Орпске. У Новом Оаду. Шгампарија књижаре Браће М. Поповића. 1899. Цијена 70 новчића. „Мала Библиотека". Свеска 4. са садржајем: „ Три прииовијешке " од Сима Матавуља. Свевка 5.: „ Двије шаљиве игре а од Свет. Ћоровића. Свеска 6 и 7: г Ј}ожиИна свеска и : „Бадње вече у ђачкој собици" од Јована Максимовића ; „Рож дество тво ј е" од Илије Вукићевића; „На бијеломхљебу" од Свет. Ћоровића; „Божић" од Јована Протића; „Бадње вече на мртвој стражи" од Ивана Иванића; „Христос се роди" од Милана Будисављевића; и „На бадњи дан" од Марка Цара. — „Мала Библиотека" излази у свзскама, а износи 5-6 штампаних табака. Цијена је свакој свески 12 новчића, за Србију 30 пара дин. Претплату примају, а и поједине свеске распродавају књижарнице

/