Istočnik

Вр. 24

ИСТОЧТТИК

(Јтр. 397

муке на кољена, гласно изрече ове ријечи: „ Гослоде, не прпми им ово за гријех и . Ово рекавши душу иепусти. Такојеето скончаосв. Стеван, поборник вјере и први мученик за вјеру Христову. Љубазни Хришћани! Живот св Стевана показује нам углед постојанства; углед вјере у Христа Исуса; углед честитости и вјерности у науци Христовој. Постојан је у вјери св. Стеван и онда, кад га камењем засипају, јер га ни страх ни смрт не моасе да одврати од вјере, коју је он по убјеђењу исповједио. Постојан и вјеран остаје Стеван науци Христовој, јер не заборављаше на ријечи Христове : „љубите непријатеље своје ", па се он још и Богу моли за убојице своје! „ Господе! Не трими им ово за гријех а . Он издише, а има поуздање у ријечи Христове: „ Благо вама, ако вас узасрамоте и усмрогоне и реку на вас свакојаке /фаве ријечи лажуЛи, мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика илата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас". Св. Стеван показа јачину духа, одважност и смјерност, а само такав човјек мозке бити постојан и врлинама окићен. Само онај који мисли постојано и честито, мозке и врлини одан бити; а непостојан је способан за сваки порок. Буди ти, Србине, што си, разумно биће; тако ћеш своја поштована начела у цјелости одржати, па их не ћеш издати ни за какву корнст. Лакумност, таштина, лаковјерност, гордост, себичност, њежност тјела, удобност, страх од људи, то су наши непријатељп, који нас праве издајицама. А то су нам злотвори, који поннжавају наше сопствено достојанство. Тако нас зове св. Писмо: „ Пазите, сшојше у вјери, мушки се држите, утврђујте се". А који би то у стању био свакад ? Рећи ћеш ти. А ја ти кажем: то може сваки. који се Бога боји више од људн, и који зна сама себе да поштује. Само онај може претрпјети, да га други ружи, да га други презире, који сам себе поштује. Онај, који истину, правду, и све што је разумно воли, не може то и мрзити у једно; не може се с оним мјењати, што је незраво и неразумно Бу многи су непостојани случајно, како им вјетар духне; дакле не из убјеђења, је ли то право, или није, и то је лакоумље п нерасудност ; Човјек без убјеђења и без свог расуђења, без свога начела, то је брод 6јз весла, беа јадра, без ленгера на мору. Такав брод није у стању са собом да управља, но иде, куд га таласи гоне, куд га бура на стијену и на обалу избаци, а не може да се избави. А да би и ти, драги мој Србине био честит, постојан у доброти и истинипослушај ријечи моје, оне ће те упутити на прави нут; а ја ти дајем добра са" вјета по дужности, ја те учим, исто би рад био да те видим истинита, и дична, и добра. Питај свој разум: шта је право, уљудно и поштено. И своју савјест упитај : шта би најбоље било, да у дјелу порадиш, које је пред тобом. Упитај разум свој : како би ти добар и поштен циљ на најпошгенији начин постигао? Тако ти својим рођеним расуђењем састави своје начело, имајући пред собом, само што је добро и поштено. Ето овако ћеш се ти одржати на правом и истинитом путу постојано, ако се уздржиш свог здравог разума и чисте савјести. Ако свакад будеш себе испитивао; да ли се дјела твоја слажу са здривим начелима ? Да ли ти свакад ненарушиво држиш оно, што си обећао, иди што си сам изрекао и ријеч задао? Да, ли ти свакад онако и говориш, као што мислиш? Да ли би се могло наћи међу твојим дјелима нешто што си завјетовао, па да си то погазио? Да ли ти показа чврстоћу духа и онда, кад је требало постојано бранити истину, и правду, и врлину, па ма да би ти и опасност грозила? И ако ти снвјест каже на свашта