Istočnik

Бр. 3

мађа. Откуда се то видн? Чуј, што говори св. апостол Павле: Који нас јв од толшсв смрти избавио, и избавља: у њчга се узђамо, да Кс пас још избавити с иомоЛу и вагие молитве за нас (2 Кор. 1, 10—11). Тако се и Петар ослободио тамнице. јер се црква мољаше за њега Вогу без мрестанка (Дј. ап. 12. 5). А ако је црквена молитва помогла Петру, то по чему, реци ми, ти презиреш њезину силу, и чим се оправдаваш? Многи веле, да се код куће може молити побожиије, молити се духом. То донекле може бити истина. Али људи, који се знадоше бол>е него ми молити духом , нијесу бјегали од храма, већ су долазили к њему с радошћу. Обрадовах се кад мч рекоше, хајдемо у дом Госиодњи (Пс. 122,1). Данило пророк, /м$ж г ћ. желаиУи (— 10, — 11). чош*ек, који је живио молитвом, кад није могао ићи у храм јерусалимски, јер бјеше у Вавилону, и јер је храм био разрушен, трудио се, да се приблпжи к мјесту, гдје је био храм, стојећи на молитви код отворена прозора према Јерусалиму, и у оне часове, кад је била принашана жртва у храму до његова разорења (Дан. 6. 10.) Или је Данило био сујевјеран? Или сте ви духовитији од Данила? — Не, мора се признати, да они, који не посјећују храма због тобожње молитве духом или домаће молитве, илн се ни мало не брину за молитву, или не схваћају молитве, У молитвама и славословљима цркве дише благодат прор-жа, апостола, светих, у којима се сам Дух моли за нас уздисањем неисказанијем (Рим. 8.26). Али има и другијех разлога, због којих многи изостају од цркве и тијем лишавају и себе и своје не само опћења са Христом него и благослова Божјега, који се молитвама и благосиљањем свештеничким у цркви излијева једино на оне, који су у св. храму. Између многих разлога осврћем се овдје само на најглавније. Понајвише се изговарају многи, да се немају у што обући као други свијет, а у старим хаљинама не пристоји се ићи к цркви. Зар је то узрок, хришћанине брате, да не идеш на заједничку молитву? Шта је Богу милије, ново и сјајно одијело или чисто и невино срце? Без сумње ово пошљедње. Сјети се приче, коју је изрекао Христос народу о митару и фарисеју. Фарисеј, богат, моћан, али уз то горд и грабљив, бројећи се ме^у прваке народне, молио се у храму, истина, ћутећки, али је својом молитвом вријеђао и Бога и људе говорећи: да је он праведан, а сви остали људн да су грјешни. А митар, најомраженији ме^у Јудејима човјек, признавајући своје гријехове и кајући се за њих, тражио је од Бога само милости. Па чија је молитва примљена? Овога пошљедњега, јер отиде ираведан куИи својој, а не онај (т. ј. Фарисеј) (Л. 18. 14). А пророк и цар Давид овако се моли Богу: Учини ми, Боже, чисто срце и дух ирав обнови у менн (Пс. 50, 10). Од човјека се тражи чисто срце, а не

ИСТОЧНИК Стр. 41