Istočnik

Стр. 42

источник

Бр. 3

спол>ашн>и украси, па да му молитва буде примљена у Бога. И зато, хришћаиине, не гледај у што ћеш обући тијело, већ гледај, у што ћеш обући душу своју. Одијело душе нека буде: вјера, љубав, нада, поштење, искреност, смјерност, стрпљивост и томе подобно, — и тада си сигуран, да ће твоју молитву Бог услишати. Многи се изговарају, да су у дане, одређене за јавну и заједничку молитву, наумили да свршују друге послове, тобоже да не дангубе у радне дане, да иду на вашар; у град или у госте. — Тако •' Зар је све то прече од дужности наше према Богу? Он је оставио нама шест дана да радимо, а себи је задржао само један дан, па и тај један дан, ми грјешници, отимамо од Н>ега? А шта је речено у јеван^ељу за оне званице, које се не хтједоше одазвати позиву неког човјека, који је зготовио вечеру и позвао многе? Јвдап је куиио њиву и ваља му иЛи да ]в види; други је куиио ивт јармова волова и идв да их огледа; треКи св оивт ожвпи и зато нв може доЛи (Л. 14, 18—20). Не може, дакле, ни један да се одазове позиву Бога Оца, који их зове у царство Месије или цркву Христову. Сви се изговарају, неки нечим, а тијем се сами лишише и царства Божјега, јер су мпоги звани али је мало изабраних. (— ст. 24). А што је најжалосније и најсрамотније, зашто многи не иду на опћу молитву, у цркву, јеет несугласност са својим пастирем. Некоме се не допада његова особа, некоме његово кретање код богослужења, његов глас, некоме није испунио његове неоправдане жеље и захтјеве и још много што-шта постаје узроком, да многи сами себе самовољно искључују од заједничке молитве и јавног богослужења. А је ли то по душу корисно и задобива л' се тијем спасење? Запитајмо се ријечима св. Саве! „Да л' то и за душу вриједи ?" Зар због несугласице са свештеником, да смо у несугласици и с Вогом? Зар да се срдимо и на Бога, ако се срдимо на свештеника ? Зар ако мрзимо Николу, мрзимо и на св. Николу — вели српска пословица? Но није ни то све. Кад сам домаћин не иде у цркву, неда ни својим млађима, а не прима ни свештеника у своју кућу, да му знаменује дијете, сахрани покојника, освети крсну водицу, пресијече свечарски колач и друге духовне иотребе да сврши. Па стани сад, Србине брате, православни хришћанине, и запитај се, јели то добро, по тебе и твоје млађе, и чему то води? Свештеник је посредник између Бога и људи; све што ради, ради по заповијести Исуса Христа. Од ЕБега је архијерејским рукоположењем добио власт да учи, свештенодјејствује и управља стадом Христовим. Мрзити на свештеника ма због чега и не дати да он врши своју духовну дужност, повјерену му од самога Исуса Христа, значи одрицати