Istočnik

Бр. 3 ИСТОЧНИК Стр. 43

се врховног Пастиреначалника —- Христа и отворити широм врата невјерству, безбоштву и другим пороцима. А дали су наши стари чинили тако? Нијесу. Црква са свештеником бјеше ии стожер, отсо којега се скуиљаху иравославни Срби и у радости и жалости. Помолише се Богу, досавјетоваше ее, утјешише се и разиђоше се чиста срца и мирне душе кућама својима. А зар да држе своје чедо — новорођенче дуже времена некрштено, зар своје иокојнике да ие сахране по обреду цркве своје? ■—■ тога није бивало. Знали су они добро, колика је моћ молитве, нарочито заједничке, анали су добро, да свако дјело треба с Богом почети н дочетп, па су се у свима приликама живота свога обраћали мајци својој, св. цркви, и она им је свагда помагала. А цркве су зато и подизате, да се у њима Богу молимо, а не да од н>их бјежимо. И Христос Спаситељ долазио је у храм Јерусалимеки намолитву, то су чинили и апостоли и сви древни хришћани, и тај лијепи примјер оставили су у аманет потомству своме. А како потомство штује тај аманет? Не заборавимо, да се у цркви Божјој моле заједно с нама и небесни заступници наши, светитељи Божји. Ученик преподобнога Сергија, инок Игњатије, послије смрти угодника Божјега видио је, да је св. Сергије за вријеме свеноћнога бденнја стојао на свом мјесту, и участвовао с браћом црквеном појању. Браћа се обрадоваше, кад чуше то. Обрадовали се и сви они добри хришћани, који посјећују св. цркву и моле се заједнички у њој, а они, које занесе сујета и други пороци, па не полазе цркве, треба да осјете у души својој важност црквенога богослужења, на које долазе и сами небесни молитвеници!

Из пастирске праксе. 0 неким особитим случајевима, који се могу десити при свршавању св. литургије. „Ндстоикндл Книгл дла ск ацј жно=церковно=сл8жителеи." — С. В. БулгакоВЂ — с руског превео Драги К. Урошевић, богослов. [Рељево.] Свештенослужитељ, свршавајући Евхаристију, може у самом почетку проскомидисања и да не опази, да агпец , који се приуготовљава за тајну, или није свјеж, или да није испечен од чистог пшеничног брантна и др.; а може да то послије примјети, или 1.) по пренешењу Дарова са жртвеника на престо, 2.) пред самим освећењем Дарова. 3.) по освећењу, или најпослије 4.) при самом причешћивању. У ком би моменту литургије свештеник ово опазио, треба да агнец, у ком је опазио недостатак, замијени новим, који нема никаквих недостатака, Над новим агнецом свршава се чинодејство проскомидије. Оно се