Istočnik

Стр 94

ИСТОЧНИК

кама изједначеља дана и ноћи. Оваки 23. март рускога стила, одговарао би потпуно 23. марту григоријанског календара, те би се календари предбјежно заиста изједначили. (Ј обзиром на горњу рачунску основицу, руски астрономи не узимају обзира на стољетне бројке, него сваку четврту годину рачунају у пријеступну, а само оне међу њима, што би биле дјељиве са 128, важиле би за проете године. ЕГо овоме би година 1920. у григор. календару била пријеступна, а у овоме новом, руском календару, била би та година проста, јер би фебруар имао 28 дана. Народи дакле, што би се овијем руским календаром слунсили, отишли би 1920. године за један дан напријед, и та би разлика по времену бивала све већа и већа, јер у сваке 384 године отпадају три пријеступна дана, дочим по григоријанском календару бива то сваких 400 година. По астрономском разрачунавању био би дакле овај нови руски календар од свију до сад познатих најправилнији, јер тачније одговара години сунчаној. Али, ако ће човјек до расуђује, шта још све може да буде за хиљаду вијекова у напрпјед, онда ће у 100.000 година наћи и у овоме разлике за један дан. Ствар је дакле осгалог свијета, да се пожури и прими овај руски календар до год. 1920 , док не има нпкакве разлике. Православље и англиканска црква. На измаку прошле године патријарх цариградски и архиепископ гсентербершкн измијењивали су писма од особите важности. По саопштењима, која нам у пошљедњој својој свесци даје Кеуие т4егпа^опа1е (1е Тћео1о^1е (за јануар — март 1900.), цариградски је патријарх тражио ближа обавјегатења о раду на уједињењу англиканске цркве са источном правоелавном црквом, а поглавито послије познате резолуције на конференцији у БатћеЉ-у 1897. године. Архиепископ кентербершки одговорио је на то тражење писмом, пуним дубока поштовања према клиру источне цркве, писмом у којем поред осталога стоји и да су односи њиховијех цркава послије 1897. године много одређенији, поузданији и кориснији. Архиепископ даље изјављЈгје, да предузети већ значајни кораци доведу обје цркве узајамности и заједници. У томе циљу он ће сваке године слати патријарху, преко својега посредника у Цариграду Мг. 1)ои!п)Ј>'-а, све списе, који се буду односили на енглески клир и постављено питање о заједници поменутих цркава. На крај у архиепископ изјављује п ту жељу, да се разлике између цркава проуче заједнички, и да патријарх буде наклоњен ширењу њиховх нздања Св. Писма. Патријарх Константин у одговору на ово писмо наглашава, да црква источна нпкад неће чинитп пмпресију на чланове англиканске цркве и саопћава да је у патријаршији његовој већ образована комисија, која проучава питање о публикацији и ширењу књига Св. Писма. Патријарх изјављује наду да ће изасланици библијскога друштва, који шире своје књиге у његовом црквеном кругу п ааакују обичаје и традиције његове цркве и који распаљују страсти насупрот миру, — престати једном са таквим начином поступања. — Пнсмо се завргаује захвалношћу за гостопримство према његовом ђакону Текнопулосу, који се бави у Енглеској ради проучавања тамошњег стања црквеног. „Б. А." Јелинска црква (у краљевини Грчкој) остварила је у овој годпни два значајна евоја предузећа: изучавање Јеванђеља у државним школама п ус.тановљење неђељног одмора иутем иосебног закона. Живим заузимањем атинскога св. Синода разаслат је из Министарства јавне наставе један циркулар ректорима државних школа, којим се наређује да у будуће нарочити вјероучитељи тумаче неђељно ^еванђеље ученицима гимнасија и основнијех школа. Тим поводом лист „Јерос Синдесмос" упозорава нове наставнике да брпжљиво мотре на своју спољашност,