Istočnik

Бр. 7

источник

Стр. 107

то били ваши потчињени, слуге ваше. Не будите равнодушни, као они окорјели, безосјећајнн људи, који су тако хладни као студен камен, који само за себе живе, а иикако не питају: како је шиховим ближњим, јели нм добро нлн зло; који немају осјећаја ни за срећу ни за несрећу другијех. Ако видите, да је вашим ближњим добро, радујте се њиховој срећи, признајте да им не завиднте; они ће се тада радонати, што им очитујете своју .љубав, они ће се осјећати побуђени, да вам укажу своју благонаклоност. Ако видите да вашн ближњи пате, да их је снашла жестока, жалосна — незаслужна судба, поклоните им своје сажалење. Укажите им оно поштовање, које сваком несретнику двоструко пристоји. Не противите се, ако паћеник излива своју жалост, узмите и то у обзир, што сте већ чули многа причања о његовим боловима. Ах, једном ће паћенику пријати, ако има икога који с њим заједно плаче; балзам је за његово рањено срце, ако има икога, коме Смије своју жалост открити. 0, он ће свој бол драго1-.олшо сносити, ако је некога нашао, који се у данима невоље и жалости код њега задржава, и који се не убраја у лажне пријатељо, којих је број тако велик, у лажне пријатеље, који су исто тако промјењљиви и нестални, као срећа, која нам се данас осмејкује, а сутра ле^а окреће. Таквим унутрашњим и искреним учешћем у веселим и жалосним часовима својих ближњих,^ ви ћете стећи себи њихову љубав и њихова срца придобити. Сваки ће се осјећати побуђен, да н вама укаже слично искрено учешће. 2.) Желите ли придобити срца својих ближњих — љубав њихову стећи, то се даје и на други начин, наиме чедним, разумним попуштањем. Мчого их је људи, која немају љубави ближњих својих. Они живе или у сталној жалости и сва^ама, или су у таквим з;шетим одношајима, у којима се, ама баш никако, не наслађују својим животом. То је заиста отуда, што су упорни, охоли и властољубни. Такви су људи несносни. Скренимо своју пажњу на то, како они мисле и раде. Такви уображени, упорни и охоли људи хоће да имају у свему и свачему право; они не трпе да им се ико противи; све мора по њиховој памети и вољи ићи, све се мора по њиховом мишљењу равнати. Ако имају с киме да изврше извјесне послове, морамо им слијепо слиједитп. Чим више упознајемо тврдоглавост, охолост и високоумље таквих људи, тим је природније, да се људи од њих удаљују, и сви они, који су иначе с њима у додир долазили, и који се морадоше у јаду и зловољи с њима растати, ти им се неће опет тако лако приближити. Сасвим друкчије бива с хришћанином, који се одликује разумном, чедном снисходљивошћу. Такав врло брзо и врло лако крчи себи