Istočnik

Стр. 132

ИСТОЧНИК

Бр. 9

у своје појаље, те је вјеровати, да је литургичка пјесма и на истоку и на западу, и по облику и по духу много уппјела у свој састав из практике грчке и грчко-римске музпке. Грчкп утјецај познаје се и на западној црквп. а колики је тек бпо у црквама у Грчкој н Малој Азијн! Језичништво при пошљедњем издисају дало је живота хришћанској цркви, која ће вјечито битн, јер јој ни врата адова неће одољети. 8сћ1еШгег вели: „Хришћаиска музика узајмила је из музике Јевреја евоје благочашће и религиозну садржину. а из грчке музике узела је облик, строј и красоту." Како хришћански осјећај потиче из најстрашнијег унутрашњег узбуђења, тако су хришћани и пјесме појали у пуној озбиљностн побожнога увјерења, те је пјесма хрпшћанска била отисак оне свечане узвшнености, коју Климент Алексаидријски обиљежава грчким изразима: дорски и сиондејаси т. ј. свечано и озбиљно. Мелодија је одговарала светим ријечима хришћанских пјесама'). ' Пажљиви хришћани биралн су из јелинске музике оно, што је за њихову цркву подесно било, а чували су се узимати у своје пјеннје раскалашне и развратне мелодије незнабожачког свијета. Оин су бирали за се, што је било љепшега и племенитијега у језичннчком свијету, одбацивши шумне игре и непристојно клицање, не пустившн у цркву жестоко ударање бубњева и свирку инструмената. Музички инструменти играли су важну улогу у јудејском храму и вјерским церемонијама Грка. но у хришћанску музику нијесу узети инструменти, јер побожном и оданом срцу хришћанском, није требало друге дражи за вјерско одушевљење, до ли цигла помнсао на име Вожје и велику милост ГБегову. Св. оци црквени говорећи о црквеном појању пигдје не помињу инструмепте; помињу их тек толико, да би одвратили вјерне од њих. Климент Александријстси говори: „Само један инструменат ми употребљавамо: ријеч мира, којем Бога поштујемо, а не узимамо старе псалтире, трубе и флауте". Златоусти кличе: „Давид с почетка пјевао је у псалмима, по њима и ми пјевамо с њим; он је имао лиру с безживотним струнама, а црква пма лиру са живим струнама. Наши језици (органн) су струне те лире са различним, до душе, тоном, али сагласним благочашћем". Св. Амвросије гњеви се на оне, који су хтјели свирати на лири и псалтиру и упућиваше их, да пјевају и поју псалме и пјенија; а бл. Августип заклиње вјерне, да не обраћају срца театралним инструментима. Чисто гласовно појање било је и боље п природније за хришћанску вјеру и цркву. (Наставиће се.) 1 ). Рг. X. N0/1!: Ми81к^е8сћ1сћ(;е (ХЈ шу. ВШ..) стр. 20.