Istočnik

Стр. 133

Религијозно-морални листићи. Наашјељено православној српској жладежи и свакол Хришћанину. ГГревео и попунио: Јован Пехровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. Познај себе —- познаћеш и Бога. Сада бих ироговорио Госиођц, ако ијесам трах и иеиео (Пост. 18, 27). Тако говораше смјерни праотац Аврам Господу, који му се јавио и говорио с њим лицем к лицу. Познао је он Господа, и уједно је познао себе сама, што је он: ,,ја сам , вели, земља и иеиео ". Мјесец потамни, кад иза^е сунце; и звијезда поблиједи код дневне свјетлости, а и горућа свијећа не даје никакне спјетлости; бубица, што свијетли поћу у зеленој трави, као драги камеп, — чим осване дан, покаже се да је само црв, а не драги камен. Исто тако и чпвјек, што се више приближује Вогу, тим више познаје своје убоштво и ништавило. Аврам се приближио Богу на толико, да се удостојио, да говори с њим лицем к лицу, уста у уста, као што најближи пријатељ говори са својим пријатељем: ,,Сада, вели, иочех говорити Госиоду мојему; и у овој близини к Богу одмах је познао своје ништавило и назвао са прахом и пепелом, као да је овако рекао: „Ти си о Боже, творче мој, — свјетлости неприступна, свјетлости незалазна, а ја сам — тама и ништа... Ти си — бесмртан и вјечан, а ја ћу скоро у гробу иструнути ... Ти сн — Господ, који господујеш, и цар над царевима, а ја сам — црв, што пуже пред величином неприступне Твоје славе! Ти обитујеш на небу, а ја се враћам у прах: „ја сам земља и иеиео"!... 0 како је дивна ова смјерност Аврамова, која се родила у срцу његову, кад јс познао самога себе, а кроз познање самога Бога! — Познавши Бога, он је познао и сама себе и смирно се до земл.е и праха... Тако долази човјек од познања Бога до познања самога себе ... Паметни људи говоре, да чоијек и од познавања себе долазн до Богопознања, и што више познаје човјек своје ништавило, тијем више познаје он и Бога. Оба ова начина знања, и Богопознања, и познавања самога себе, стоје у међусобној свези, н гдје је једно, јавља се тамо и друго, премда се често догађа, да једно претходи другому. И људи, духовног искуства, свједоче, да је лакше пријећи од познавања самога ссбе к Богопознању. Тако Климент Александрнјски говори: „Ко познаје самога себе, тај познаје и Бога, а познавши Бога, биће и слнчан Нзему". Касијодор, тумачећи ријечи Давидове: „Нолимбм ,и/г\ Гдн, гаки> пе.иоппн к ес.ик ", говори: да се онај, који познаје своје слабости, у велике приближује Богу. Велика је корист за слугу Господњега — да позна своје немоћн и да се не ослања на своја