Istočnik

Стр. 158

источник

Бр. 10

—- епископима. Дух правоелавне дркве не познаје опог неограниченог учешћа и претеге световњачког елемента, као оно у протестаната. С тога би добро било, да се наши ч ра(,гез раћчае" угледају на узор православне руске цркве, те би можда у захтевима својим, гледом на автономну слободу, засновану на ономе „широком" појму њиховоме, — мало скромнији били, а никад им ни на ум не би пало, да се са својим Православљем пред руским јавним мњењем хвале, оптужујући и управо денунцирајући пред тим мњењем борбу своје Јерархије за православне принципе своје епископалне цркве, као борбу против православља. Иначе нам ваља рећи, да је књига високоуваженога и ученога господина писца са необичним маром и дубоком студијом и разумевањем обрађена; подаци су у сваком погледу тачно и исцрпно износени, што уваженом писцу само на част служити може. —Е I чКњиЉевне биљешке. Дјела светих отаца па српском језику. Архијерејски Сабор у краљевини Србији иод Сбр. 44. 24 апр. г. 1898,, како то доноси „Гласник православне цркве", с обзиром на то што су радови св. отаца обилати, узвпшени и у сваком погледу корисни садржином својом, а уз то су и својом класичном чистотом и начином излагања истина вјере и морала од неоцјењиве вриједпости, — одлучио је: да одбор, кога богословијски савјет изабере ради уређивања богословског часописа, прими на себе старање и о прпјеводу дјела светих отаца. Хоћели се ови пријеводи издавати у засебним књигама или ће улазити као засебни дио у богословски часопис, одлучиваће по саслушању мишљења богословеког савјета архиепиекоп биоградски и митрополит сриски у сноразуму са министром просвјете и црквених иослова, који ће уједно и рјешавати, колика помоћ да се за овај рад даје из црквеног фонда. Сви ови радови имаће се ематрати као издања Архијерејског Сабора. Ренско словепско јеиаиђел.е. — Познати слависта ГоиЈз Ге^ег, недавно ]е публиковао трошком париске књижаре МЈсћаис!, N о I е 8 зоиг Г Еуап^бНааге 81ауоп <1 е Кејта, <111; п Тех1е с1и засге". Формат књиге је 4-на, има 51 етр. Непздатп паппрус копто-грчки. Ј. Бењини у 41—42 свесци журнала Веззаггопе објавио је досада неиздани напирус копто-грчки са фрагментима библијским. Овај папирус је висок 28 саптиметара, а широк 16. Јако је повријеђен, а мјестимице и ноцјепан. Садржи у себи завршетак Јеванђеља Лучипа на дијадекту сахидеком. Осим тога: пјеему три младића из књиге Данплове са додатцпма веријантима на грчком језику. По знацима грчке палеографије, учени издавач Бењшш приписује рукопис овај 8. одноено 9. вијеку.

Нове књиге и листови. Хришћанска књижица. Бр. 4. „ Куда води шјИнп неслога и сва/ја и . Од Јована ПетровпЛа свештеника — нрофесора. Загреб. Српска штампарија. Цијена по комаду 4 потуре, а 50 књ. добију се франко од поштарине. Добити се могу код иисца у Загребу. — Ова иетина малена, али врло поучна и корисна књижица од