Istočnik

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 157

ност и покорност властима отказују, упозорује се на приликб руске, које нас нехотице подсећају на жалоене и несрећне верске односе и наше и браће наше у Босни и Херцеговини. Као што у извесним губернијама руским подрива Свету цркву и православље сектанство и раскол, потпомогнут суровим рационализмом, тако се и у нас у преухитреној и прераној чежњи и тежњи за слободоумним либералним установама, основаним на начелима домокрациј°, хоће да поткопа темељ цркви нашој, удареп. самим осниваоцем њезиним, И.сусом Хрпстом, на начелу јерархично-догматичком И као што тамо захтевају расколници потпуно оцеплење цркве од државе и реорганизацију цркве у правцу том, да се уведе право слободна избора општинског преставништва, свештенства и епископства, којим се превратом смера да обори постојећи црквени ред: то већ донекле (а доста) учинише овде код нас, у Митрополији Карловачкој, па хоће још више у том нравцу да учине и по Босни и Херцеговини наши тобожњи прваци. Хоће да се јерархија из управе искључи, из својих, црквом освештаних и узакоњених права потисне, а место тога да се узакони устројство на демократским начелпма цоложено, у коме се световњагатву искључиво право располагања еа црквом и црквеним имањем, свештенством и епископством уступа, тако, да изгледа, као да. ова црква и ниЈе на јерархичнодогматичном начелу основана, и као да у њој јерархије и нема, ил' ако је буде, да остане сасвим бесправна и управо у цркви излишна. Тако ваистину изгледа у преспективи црква будућности, по плану наших народних вођа и нежељених просветитеља. Таквом црквом усрећили су они нас и овде, а желе усрећити и браћу нашу у Босној и Херцеговини. У четвртом одјељку расправља писац о религиозном стању Алеутске епархије. Становништво те епархије сачињавају 50.000 православних и то: Грка, Арапа, Алеута, Руса, Словена из Турске и Аустрпје и др Религиозно сгање код ових народности није посве једнако. Изнад свију у релпгиозно-моралном погледу стоје Алеути, а за њима долазе Русини и Арапи. Грпи су, каже се, погружени у поли тпку и трговину. Ниже свију у релпгиозно-моралном погледу стоје Русн и уопште Словени. Особиту нозорност свраћају на се Срби. Они се баве само политичарењем, место да врше дела вере и побожности. Ни најважнију дужност свакога Христијанина, исповед и причешће, не врше они. На позив свештеника да дођу на исповед одговарају : шта тражиш ти од мене? какав грехУ ја греха немам ; ја сам добар Србин, и то ти је све ! (стр. 161—Ј62). Заиста грозна слика религиозног и иерског васпитања нашег. Воље сведоџбе од ове нетреба. Од осталих одељака занимљив је јога и одељак: духовна просвета. Из њега видимо, да је устројство гакола у главном спроведено тако, да је врховна власт п надзор усредсређен у рукама врховног клира, св. Синода, иокрај кога функционнше такозвани Училшпнн Савет, коме је председник вазда енископ. Исто је тако и у погледу црквене управе. У православној Русији не заносе се идејама нагаих вајних политичара, да се у црквену управу силом утури световни елеменат. Та слободна и еминентно православна Русија не познаје у цркви претежиоет и превласт световњака, како га то себи у нас сваком приликом нагаи „(.гПшш р1е1лз" ееби виндикују и како га они по својим интенцијама и жељама хоће да остваре. У Русији се држе принципа: цркви подај оно, гато је њезино, те и управа над њом и њезиним имањем припада, већим делом и у главном представницима њеним