Istočnik

Бр. 12

ИСТОЧНИК

Стр. 185

турница, која је при пошљедњем оправљашу цркве срушена. И за костурницу веле, да су је градили Папковићи, за своју породицу. Около цркве има неколико средњо-вјековних гробница, али натписа нема ни на једној. Око цркве је подигнута лијепа камена ограда Црква је слабо снабдјевена са црквеним утварима за Богослу-' жење. Цркви спада и село Нецвијеће са 18 кућа (домова) Мушких има око 66 душа, а женских 53, за тим Бањевци са 6 кућа, а душа мушких 15, женских 14 2 ). Других вјероисповиједи осим православних Срба у овим селима нема. П. Црква на Кравици (храм непознат). Брдо Кравица уздиже се између села Врбна Доњега, Пецвијећа и Јасена. Високо је до 1000 м. а по политичкој раздиоби припада опћини и селу Нецвијећу. С Кравице се отвара лијен поглед на све четири стране и то: источно преко Врбна Доњега, брда Глумине и Планика на јуначку Црну Гору; сјеверно преко негдашње српске жупаније — Љубомира дуж билећкога котара; јужно низ кршевите и „крваве' 1 Зупце, а западно преко Требиња, Дријена, на бившу престоницу српске републике Дубровачке. Јужно у подножју брда Кравице има извор тзв. Љубањ. Сјеверно на истоме брду има ауетроугарска војничка тврђава по брду названа „Кравица" ! На јужноме врху Кравице налази се рушевина једне црквице. Зид ове цркве није био с кречом сазидан — већ сувомеђом. Старији људа из мјеста причају да памте дрвени кров на овој црквици. Даље веле, да је зиа; опстојао у цјелости до 1880. годние, али да је те године разрушен, и материјал употребљен у друге грађевине. Народ ово мјесто зове „Црквина". 0 ктитору — основаоцу сам навео при опису цркве у НецвиЈећу; а о разорењу предање вели: чим су Турци присвојили од манастира Добрићева село Нецвијеће (1687.) пошто је није имао ко оправљати, то се временом сама рушила, док се није коначно као материјал разнијела, као што сам мало прије навео. Проповиједа се да је овдје по 50—100 коњаника српске господе долазило и да им јо свећеник „нафору" на копљу додавао. Источно у подножју брда имају неки долови, који се зову: „Калу^ерске торине". За њих се приповиједа, да су ту држали хајван добрићевски калуђери.

2 ) Статистика је узета из 1897. године.