Istočnik

Отр. 184

ИСТОЧНИК

Бр. 12

1892. год. Црква је довршена 1896., а оевећена е благословом ЕЕ>ег. Високопреосвештенства г. митрополита Серафима 28. септембра 1897. Чин освећења је извргаио Михаило Ранковић, син^ел уз асистенцију свећеника: Бор^а Периновића, Марка Кисића и писца ових редака. За вријеме ручка скунило се добровол»них прилога 130 фор. а. вр. Црква је саграђена од тврдога материјала — у облику лађе, а сволтана је сигом и тврдим каменом у пола. Прва три реда, која зид од земље уздижу јесу од фино-ђел.аног камена (сокл), а и цјели је од реднога камена сазидан. Испод крова је лијеп камени корниж ударен, што цркву још љепше краси. Звоник је од фино-ђељанога камена — на преслицу са једним звоном. Пошто је црква грађена по плану, то су врата и прозори на споредним зидовима, као и на полукружној олтарској апсиди по новој моди. Црква је дуга 8 м., широка 5 м. а висока 5'50 м. Црква вриједидо 3000 фор. У томе им је вис. земаљска влада пружила у помоћ200 фор, а толико су и од околнога народа као прилога скупили, Остало је све жртвовало ово мало сеоце са 1 8 домова и то : 10 кућа Нинковића, 6 Брковића и 2 Пупића. Ко и када је овој светиши у почетку темељ ударио, о томе мјешћани причају овако: у селу Нецвијећу живјела је породица Папковића, те тврде, да је ова породица била једна између угледниЈих и богатијих породица — још за времена српске владавине и господства у овим земљама. Те као што нас историја увјерава, да су Срби свуда и од вајкада љубшш своју пра^едовску вјеру, жељели и и радили, да што више имају св. богомоља у својој средини, —- тако је био случај и овдје. Шљедујући томе примјеру одлуче три брата Папковића, да саграде себи задужбине. Први сазида цркву у Нецвијећу у славу и част Успенија св. Богородице; цркву с ону страну ријеке Требишнице код Арсланагића моста. храм св. Ђурђа; трећи цркву на Кравици. — Да.*»е тврде, да се ова породица немогавши подносити турскога зулума у XVI. вијеку изселила у Приморје Далматипско 1 ) оставивши цркву и своја непокретна добра у Нецвијећу манастиру Добрићеву. Предање постоји, да је са свим селом (као својим иметком) управљао манастир Добрићево све до 16 87. год. Те су године Мљечићи истјерали Турке из Бококоторске. Том пригодом су Турци ову цркву срушили, а земљу у Нецвијећу као сопствену ме^усобно раздијелили. Некако се очувала једна шива као манастирско власништво из тога кобнога времена. Шива носи име „Калуђеревпна" или „Калуђерски виногради". С лијеву страну цркве постојала је кос-

'] Потомака ив племена Папковића има и данас у Боци око Херцег Новог.