Istočnik

Стр. 236

источник

Бр. 15

је Митрополит испитивао школску младезк из науке вјере, те је и ту нашао врлој повољан успјех, Том је приликом подарио одличним ученицима неколико корисних књижица, похвалио исте, и све поучио како ће се владати у школи, цркви, код дома и на чуту. Тога дана је г. Митрополит са свитом својом био на ручку код уваасеног Србина, г. Гњата, предсјед. српске општине. Истог дана, у петак 19. маја, кренуло је Њег. Високопреосвештенство у 4^/г сата по подне из Љубушког за Жупањац. До Витине, 1 и по сат хода, испратили су Га: српска општина са парохом и учитељима Србима. На растанку је поздравио високог госта опћински тајник, Ристо Семиз, са лијепим говором, и то испред општине и свега народа; захвалио Му на посјети и труду, изјављујући жељу општине, да би она рада била да сваке године бар по једном види у средини својој Његово Високопреосвештенство. А г. Митрополит је на истоме мјесту најтоплије захвалио српској општини на лијепом причеку и угошћењу, изразујући особито задовољство, што се освједочио о истини, да благочестиви српски народ и народни прваци у Љубушком није могла завести ничија агитација са пута хришћанског благочестију и реда, а на крају је препоручио истој општини, да и од сад не заборави на своје хришћанске дужности. ГХо том је г. Митрополит са пратњом својом насгавио путовање даље и у Горицу стигао на конак, гдје је од мјесних н околних Србаља предусретнут и врло лијепо угошћен био. Сутра дан продужио је пут за Жупањац. Како је тамо стигао, предусретнут и угошћен био, није ми познаао. Ваљада ће који од тамошњих Србаља, који је перу вјешт, писати у „Источник." Т. Грађанин.

Проповјед на благодаренију о свртетЕгу школске године. Говорио у саборној Карловачкој цркви — Иван Маширевић гимн. професор-катихета. [Ср. Карловци ] 0 кге.ик с.мгодлрнтг: ша ко еетк кола Божга . (I. Сол. V. 18.). Љубазни ученици! Како весело погледа сада око вриједна сијача на позлаћену зрелим класјем њиву свога труда! Како задовољно замахује вриједни жетелац оштром косом и сабира многоструки плод муке своје! Па зар се не ће у тој радости и задовољсгву благодарио сјетити Онога, који му све то даде, који му здравља и снаге за рад даде, који му ваздухом, топлотом. свјетлошћу и даждом из земље изведе ту радосг? Љубазни ученици! и ваша је настала жетва. Зар умно око ваше не прегледа весело позлаћену њиву труда вашега, коју сте ове школске годнне обрађивали?! зар се срце ваше не радује што ево житницу свога духа пуните н богатите многоструким плодом овогодишње муке своје?! Па зар се у тој радости не сећате оних, чијом помоћу обрађивате ту њиву, чијом помоћу је узрев.чла и узрела та њива ваша? Зар се са осјећајем радости и задовољства не мјеша данас у срцу вашем и осјећај топле благодарности ? Зар би међу вама било и једнога данас неблагодарношћу прокаженога који би забордвио на добротворе своје, на Бога, кроз којега живимо, мичемо се и јесмо , (Дел. ап. 17. 28.),