Istočnik

Вр. 15

ИСТОЧНИК

Стр. 237

на родитеље, учитеље и остале добротворе живе и мртве? Не. ]а вас ево вндим овдје као онога благодарног Самарјанина, који видјевши да је исцјељен, враћа се своме добротвору, пада ничице пред њега и квалу му одаје. Да, благодарношћу вас испуњене овдје гледам а то је и дужност вагиа. На, испуњавање те дужности позива вас прво сама врлина благодарностп. Шта је благодарност ? Благодарност је тежња да својим добротворнма дамо јасне знаке наше љубави према њима. Благодарност је такав расположај душе човјечије, када је човјек свјестан примљених добара од Бога и људи, и не проиушта ни једну прилику да та добра добрим враћа. Или најкраће: благодарност је враћање љубави за љубав. Као што је неблагодарност најодвратнији гријех пред Ногом и пред људима, који уништава благодјејања „који као врућ вјетар сасушује извор добротворности, тако је благодарност врлина, којом се удостојавамо и у будуће добара и од Бога и људи. Благодарност је као што народ каже нова молба за даља добра. На благодарност нас подстиче и закон Божји и природом који је у савјести нашој усађен и надприродан који је у св. писму и старога и новога завјета. Кад су незнабошци цијенили благодарност као узвишену врлину а неблагодарност као сраман гријех. Када Цицерон сматра благодарност за мајку осталих врлина, кад се он н. пр. овако лијепо изражава о благодарности: „Шта је дјетпњска љубав него благодаран осјећај према родитељима. Какве дражи може живот имати кад би пре стало пријатељство? а гдје је п^ијатељства међу неблагодарним људима ? (Ч)га1;. рго Иапсјо с. 33.) Колико смо онда тек ми, ми ХришЛани дужни цјенити врлину благо дарности а гнушавати се неблагодарности! На благодарност нас подстичу најпослије и сва добра која смо иримили као дар од Ђога и људи. Али ко ће пзбројати сва та добра?! Та шта ли имага свога, што нијеси примио? питам вас ријечима апостоловим. Све, све што год имамо у себи, на себи, око себе, све су то дарови Божји, које нам подјељује дарежљива десница Божја или невидљиво сама, или преко добрих и милостивих људи. Размислите само, колико незаслужених добара уживамо, процјените колики је дар спасење наше за које је заложена Искупитељева крв, разумите колика је љубав Божја која нас благодаћу Духа светога привлачи са земље к себи у дворове неб^сног вјечног блаженства! Заиста дојтоиио и прлк^дно егтк пок.мнитига и јни& и [катод ^ троиц^ едино^ш^и и нердзд^лки^и. Хоће ли драги ученици срца ваша данас бити празна и без осјећаја према родитељима вашима, који су вам послије Бога први? Зар она радост која надима данас ваше млађане груди и за то, што ћете још за који часак полетити у загрљај својих добрих родитеља, није израз благодарности за ону издашну родитељску љубав и бригу, која је често у читавој години задржавала залогај од уста својих да га вама уступи, која је од ране зоре до мркле ноћи у раду заливала знојем брижно чело своје, само да ваше увијек безбрижно и ведро буде, која често и уморнима сна није давала док је у мислима тражпла вашега анђела хранитеља да чује шта радите, како вам је, да ли сте гладни или сити, наги или одјевени, да ли вам је добро или није. Не носите ли зар свједоџбе о евоме доброме владању и успјеху у току ове године својим родитељима као израз благодарности да им покажете и докажете да им љубав, брига и патња за вас није узалудна била, да им покажете е сте и ви на њих помишљали, и да им жеља и нада њихова није празна била,