Istočnik

Вр. 18

ИСТОЧНИК

Стр 281

па је ли могуће, да би он хтио неправду? Не! Чвор увреде неразрјешив је! Душа је бесмртна, а по томе је и дуг њезин вјечаи! Узмимо, ти погрдиш име Божје, одрећеш се вјере, поново разапињеш Христа: има ли од ових већих гријеха ? Ипак, ако их ти исповиједиш и покајеш се, има духовник право да ти опрости: све су то гријеси противу Господа Бога, а Бог је дао своме свештенику такову власт, да бп све оно, што он свеже или разријеши, било свезано и разријешено, ма у чему да сагријепш човјек против Богу. Али, ако си ти узео штогод од ближњега, ма да и исповједиш тај гријех, ако нијеси уз то повратио узето, Нема ни свештеник права да те у томе разријеши. Онај сиромах, кога си ти увриједио, није дао свештенику власти, да ти опрости, није га поставио својим повјереником: па како ће ти опростити ? Али ћеш ти рећи: „Ја дајем тамјан, зејтин и свијеће у цркву, прилажем на манастире, жртвујем на сиротишта"... Па зар за то мислиш ти добити опроштење? Зачепи уста своја, умукаи! . ... Никакав закон, ни Божји ни људски, не д^звољава никоме раздавати оно, што је ту^е: Оно, што си ти узео од сиромаха, није твоје, већ туђе; а ко ти може то поклонити? Заиста, ако су десет заповиједи Божијих, које забрањују не само узимати него и желити оно што је туђе, само приче, онда си ти прав, а ја лажан. Али ако су ове заповиједи непромјењљиве ријечи Божје, тада ти немаш опроштења, а ја говорим истину!...

Г о в о р о седамдесетом рођендану Нзегова Величанства најмилостивијега цара и краља Франца Јосифа I. — Изговорио 5. авг. 1900. у осјечкој светоуспенској цркви Лазар Вогдановнк Многстоштовани гри/јани ! Неограничена вјерноподаничка љубав наша према освећуној особи Шегова Величанства, најмилостивијег нам цара и краља Франца Јосифа Г.ога искупила нас је у овај свети храм Божји, да као добра и послушна дјеца пред Престб Бога Вишњега у страхопоштовању принесемо топлу и усрдну благодарност, што је излио Божанску милост Своју на свеопштег оца нашег и миропомазаника Свога —• Нзегово царско и краљевско апостолско Величанство, те је чило и здраво доживјело седамдесету годину земаљскога живота Свога. Ријетки су и обични људи, још су ређе крунисане главе, које су сретне да дочекају седамдесету годину живота свога у крепком и челичном здрављу тијела и духа. Обична превелика брига за ред и