Istočnik

Стр. 282

Бр, 18

мир у земљи и неуморно старање за благо народа својих владаоце прије времена сломи и скрши. За то ако је икоји народ на сви јету дужан да благодари Вогу за дуг живот свога владаоца, . . , народи простране Аустро-Угарске монархије дугују у том погледу највећу благодарчост Богу, јер је света десница Његова нашег доброг, мудрог н праведног Владаоца цијела и неповријеђена, чила и здрава провела кроз све буре и несреће, с којима се Он у животу своме и као човјек и као владалац сусретао, — и милост Га Вожја удостојила, да данас наврши Богом-благословену седамдесетгодишљицу Своју. Узнесимо с то!'а. многопоштовани грађани, срдачну благодарност нашу Богу великоме, што је толико добра учинио љубљеном нам Цару п кра.љу нашем, а тиме и нама — свагда непоколебиво-вјерним подаинцима Шеговим! Али није доста да се ограничимо само на благодарност добром Богу за изљевену милост Његову над миропомазаником Својим. У овом свечаном часу света дужност нека нам буде, да се од срца помолимо Свевишњему, да нам најмилостивијег нашег цара и краља на радост прејасног владалачког дома и на добро и утјеху свију народа Аустро-Угарске монархије — сачува жива и здрава, сретна и задозолша до крајњих граница људскога вијека! Сем милости Божје продужиће драгоцјени живот и укријепити здравље љубљеног нам владара и наше добровољно испуњавање поданичких дужности, које смо дужни вршити према крунисаној глави Његовој. Ја знам, ја вјерујем, да су вама свима познате те дужности; али светиња данашњега дана захтијева од мене, да вам их у памет приведем. Поданици су понајприје дужни љубити свога владаоца, јер је Он послије Бога први Огац, Који се неуморно брине и сгара за срећу и благостање земље и Својих народа. Поданици су дужни владару одавати највише поштовање, јер је Он Божји избраник и посланик. А и св. Писмо нам заповпједа: ,.Бога се бојте, цара поштујте!'' Поданици су дужни покоравати се владару и слушати и вршити Његове заповијести На покорност према Цару и Краљу упућује нас св. Писмо овим ријечима: „будите покорни свакој власти човјечијој, Господа радп, ако цару, као господару; ако ли кнезовима, као његовим посланицима" (1. Петр. 2, 13. 14.). А испуњавање заповијести владаревнх налаже нам сама савјест наша, јер се оне клоне на добро и корист нашу.