Istočnik

Стр. 284

источник

Бр. 18

рјечју онај светн мир срца, за којнм сви теже, само је нлоа, побожног мишљења свезе с Богом, у којој треба да буде човјек с Богом. Испитујте своје срце, побожни хришћани, нитајте: гдје ћете мира наћи? па ће вам јасно бити да са земаљским нико није задг>вољан: само се у свези с вјечним ваше срце уздиже до мира и блаженства. Узвишена намјера светог Спаситеља састојала се је у том да -доведе л>уде до заједнице с Богом. То што нам се у његовом животу тако јако допада, јесте дух небеског побожног мишљења, свеза у кпјој Ра видимо с Во: - ом. Ту свезу потврђују шегове ријечи: и <тц г к едино ес /ид, кто с/шшитт*, слмшитт* послдвшаго /ИА. К о учествује у Божанској заједници, тај слуша ријеч Божју, томе је Б01/ близу, и показује му се свугдје у његовим дјелима. Кад би нас којом срећом об^зео побожни дух Христа Спасител.а! Хришћанства нема тамо. гдје се само право чини, већ тамо^ гдје човјек ради у служби Божјој, гдје влада дух вјере, оданости и наде; и то ће нас довести до свезе са светим, и сдуховним свијетом. Поглед на преблагог Исуса, нека нам престави свезу, у којој треба да буде човјек с Богом. У ту свезу ступа онај: 1) кога прожима скето осјећање близине Божје; 2) кога оживљава радосна ревност у својој служби; и 3) кога одушевљава оданост Богу у вјери и нади. Послије те троструке везе посматрајте живот Исусов, па ће вам изаћн пред очи светиња те свезе с Богом, али прије свега ваља доказати, до којег она величања уздиже, какву јачину и мир даје, какве она изгледе отвлра. 1). Стални, свети поглед на Бога, јесте света црта у карактеру Исусовом. Он спе спаја с мишљу на Бога. Он везује сваку поуку за религиозиа мишљења! свугдје види у природи великог створитеља и све држитеља; види гдје Бог птнце рани, љиљане облачи, и гдје одржава живот тичице малене; гдје год опази човјечанске потребе, ту види и добро старање и утјешно иели: Ваш небески отац знаде шта вам је потребно. Све што с благословом учинн, прпзнаје, да је то вјечнн учинио, који му је дао снаге; гдје Га позивају да учини више дјело, у том случају Он подиже своје очи с молитвом к Богу, и обраћа душе обрадованнх к њему. Спази ли да се показује благослов Његове науке, тада хвали Бога, који је дао благослова по ријечима Јеван ^ељским, Он није тражио своје славе, већ славу небеског Оца; ишио Је за тим да Ра пред свијетом прослави. И на самој смрти препоручује својима свето вођење БожиЈ *е. То узвишено осјећање близпне Божје у Њему не помрачава ни бол ни патња: оно га челичи као