Istočnik

г .р. 18

Стр. 283

Поданици су дужни добровољно и без поговора служити сиоме владару, било то новцем, блло иметком, било и самим животом снојим. Тај смисао имају и оне рпјечи св. Писма: „подајте цару царево, а Божије Богу. 1 ' Поданици су најзад дужни усрдно се Богу молити за здравл.е царско, за мирно царевање н мудро управљање 11>егово. Цар и Крал. је глава земљои и народу; народ је тијело Његово. Под здравом главом и тнјело је здраво. Ове свете дужности према освећеној Особи владаревој нека нам дакле свагда буду на уму и вршимо их добровољно! Сад пак пред лицем власти у најдубљем страхопоштовању и поданичкој вјерности честнтајући Његовом Величанству у име српскоправославнога свештенства и народа овдашњега овај редак и свечан дан у драгоцјеном животу Његовом подижем глас свој према небу и кличем: поживи нам Милостиви и Добри Боже Његово Величанство, најмилостивијег кам Цара и Краља Франца Јосифа 1.ог. на многаја љета! Амин.

Свеза између Бога и човјека. — По њемачгсом Мнлан Ионовић, парох. [Приједор.] Вјечни, бесконачни, Боже. Ми падамо преда Те у топлој молитви поднжемо се опет у срећном повјерењу, које се не да исказати: Оче, наше срце, дјетињски лети теби у загрљај, и тежи за Твојои заједницом. 0 кад би нас, Боже, којом срећом увијек прожимао осјећај твоје близине! кад би њиме обузети увијек управљали свој духовни поглед на оно, што је непролазно, свето ! кад би била Твоја воља наша воља, и кад би се наше срце у вјери и нади Теби сасвим предало. Ми морамо признати. да без Твоје љубави, без Твоје заједнице, нема мира за нас, нема среће, ни на нобу, ни на земљи. Нека нас уздигне, нака нас оснажи то осјећање! У оним часовима, кад се наша душа слободније и искреније Теби уедиже. у тим часовима, нека нас у напријед обузме осјећај сласти оног свијета, и нека потврди нашу љубав. нашу вјеру и нашу вјерност. Жалосно је, кад се неки људи отуђују од живота, који је од Бога, кад се не оживљавају светим мислима на Бога, кад се не загријевају ревношћу у својој служби, и не уздижу вјером и надом. Могу такви од Бога отуђени људи хулити на свете осјећаје; али мир и радост духа, унутрашња тишииа. снага, да с висошћу трпимо, једном