Istočnik

Стр. 292

кад се упореди са:

5. гл.

■ 1 0 . 1-

1-п

^ .

0 0

- •

*■ #

н- -Ј5'

^ " 1

Хкд = лн = те Го = спо = да еси а = - зн * = цн

ло=\ва = /Ш » те е - го кси лк> = = « дТ = е види се, да имају заједннчки почетак до азмцм, и одатле се дијеле, да се опет састаиу у пошљедњих пет нота. Иста је шкала (Сг-то11), исти акорди, само што пети глас задржаиа тих тон према почетку, и строго се држи започетога гпо11а, дочим прни глас у другој половиии извиЈа се —- рек' бих —- отима у област с1иг-а, те пам се због тога чини , као да је пети главни глас, а први изведен из њега. У томе се ето исказивала изворност и плагијалност ових 8 гласова старог грчког црквеног појања, на коме су многи радили и прије и послије Дамаскина, али његов рад је најважнији с тога, што је он изгонио из цркве грозно дерање и кречање, а увео у цркву благогласно појање, прилично цркви и светињи. Одавно су већ св. оци желили, да се избаци из црквебесвјесно дерање 1 ) и овим Дамаскиновим дјелом ограђено је црквено појање са двије стране: и против самовоље неких, који су се градили зналцима црквенога хзојања, а у ствари га грозно изопачише, и против неуких. Будући је требало у појању гдје-гдје дићи гласом, а гдје-гдје спустити; овдје мало лакшим темпом, а ондје мало живље убрзати: Димаскин је завео и ноте или знамена. Грци су мелодију обиљежавали писменима своје азбуке. Имали су 24. слова и њих су биљежили вад текстом у разноликим положајима: усправно, равно као вода, лијево и десно косо. Јамачно је и Дамаскин узео овај начин Исправљањем и потирањои мелодија бавио се и Кукузељ, који је над текстом обиљежавао мелодију зиацима и нотама и то је веома распространио, тих знакова је код њега врло много. Ове његове ноте нијесу биле налик на оне, које је на западу завео Гвидон из Ареца (солмизација). Кукузељ се за Гвидоном и његовим шљедбеницима по свој прилици зато није повео. што је у православних у то вријеме све било сумњиво, што је било слике и прилике латинске.

') 75. канан трулског оабора.