Istočnik
р. 23
источник
Стр. 363
бити; овдје пак налазимо њеколико перијода врло опширнијех као н. нр. на стр. 5. одозго перијод од 11 штампаних реда, тако исто на стр. 0. Уз то има и кр^ћих реченица али са тешким тоном тако н. пр. „Појам о богослужењу православне цркве" стр. 3., и „сврха православног богослужења" стр. 3. и 4. Мало већа погрјешка омакла се писцу у одломку „сврха правосл. богослужења" када не навађа да је сврха богослужења и саоиНавање вијернима благодатнијех дарова. Тоје главна сврха. Зато се свршавају богослужења у првом реду. Не знам зашто писац није уз извјесне ријечи, за к.>је каже да долазе од грчке ријечи и навео исте кад већ наводи латинске као БазШса, рагз арег1а, 111р1иУ1иш, аИа ага, 1П(1ио, и т. д. Требало је двије три ријечи о архитектури у опће, посебно о византијском стилу православних грађевина, о кубетима и т. о,. рећи. Значење свијећа, особито воштанијех, требао је писац већ и као изврстан пчелар нешто опширније изнијети, Ове и оваковЈ погријешке су непримјетне према цијелој врло лијепо обрађеној књизи. Ова књига као уџбеник послужиће на кОр ИС т ученика а на дику њезина писца. Хришћански катихизис православне цркве за средње школе саставио Михаило Миловановић јеромонах, гимн катихета. Ср Карловци. Срп. ман штампарија 1900 Цена 80 пот. стр. 92. Ово је трећи уџбеник за средње заводе од св. арх. синода као добар проглашен. Овај уџбеник замјењује досадањи пријевод Филаретова пространог катихизиса са питањима и одговорима. По садржини у самој ствари је ово прерађен Филаретов катихизис. ГГрерада је марљиво и са успјехом изведена. У колико је катихизие по себи као и догматика тежи предмет за учење особито за ученике другога разреда средњих школа, па јот у облику без питагва и одговора у толило је састављач овога уџбеника олакшао предмет ученицима краткоћом слога, чистотом језика и прегледним распоредом садржаја. Држим да је требало олакшати ученицима овај предмет и тијем, што је. требало уз цитате из светога писма донијети исте и у српском прпјеводу. Ако је то потребно за ученике VII. разреда, што је предвидео г. Сава Теодоровић у својој Моралци, тим прије је потребно за дјецу другога разреда, која не могу нити сами преводити све те цитате, нити могу увјек на предавању упамтити значење тих цитата када им катихета преведе; најпошље као дјеца неће сваки пут узети српски пријевод св. писма те дч тамо потраже сами значење појединих цитата. Осим тога примјетити нам је још и ово: на страни 10. стоји: „Књиге новога Завета написане су на грчком језику". Биће дч се писцу нехотице омакла ова погрјешка, кад не спомиње, да је Матејево јеванђеље на јеврејском језику написано било. Иначе сва три овдје споменута уџбеника као што по унутарњој вриједности пристају за школске књиге, тако одговарају томе и по спољашњој лиЈепој изради својој. Карловци. Ив. Маширевић, ироФ.-катнхета.