Istočnik

Стр. 364

источник

Бр. 23

Дописи. Са овогодишњег пуха но епархији Његовог Високонреосвештенехва Господина Серафиша Иеровића АЕМ. херц.-захуиског. Гацко, 4. октобра 1900. Слабо здравље сиједог Архипастира и народног мученика Нз. В. Господина (Јерафима, много је бриге задавало српском народу у Горњој Херцеговини, те вијест да је Он оздравио и да ће при концу септембра доћи и у нашу средину, свију нас је обрадовао. Пошто је сиједи Архипастир пет дана пробавио у Невесињу, на 29. септембра дошао је у Фојницу и пошље прегледа парохијске цркве у истом мјесту, одсио је код пароха А. Братића, ђе је отпочинуо до 2 сата по подне. Одатле је кренуо у Гацко у 2 с. у пратњи конс. савјетника преч. г. П. Поповића и парохијског капелана г. Т. А. Братића. Већ у Фојници су депутације из Гацка почеле сретати Њег. Високопреосвештенство, али главни дочек је био у Надинићима 8. клм. далеко од Гацког. Ту је срело 1Б. В. све чиновништво, грађанство а много сеоског народа, као и ђеца народне основ. школе из Надинића са својим учитељима госп. Роксандићем. Пошље уобичајног поздрава Њег. Високопреосвештенство са својом пратњом сврнуо је у мјесну цркву гдје га је парох-надзиратељ преч. г. В Вишњевац дочекао са крстом и Еванђељем и поздравио са кратким али врло лијепим говором у коме је изразио радост и задовољство српског народа што у својој средини види свога духовног поглавицу, који се свесрдно брине за срећу и бољитак православне срнске цркве. Шегово Високопреосвештенство захвалило је на поздраву и благословио народ, који га је после: „Исполаети Деспота" поздравио са вишекратно бурно : Живио !. Из Надинића је кренуло ЈБегово Високопреосвештенство у пратњи свих депутација и врло много коњаника пут Метохије (Гацко) Око с. приспјело се је у варош, ђе су Н>, Високопреосвештенство на еамом улазу у варош дочекали учитељи са школском дјецом на челу управљајућег учитеља г. Ст. Делића. Велике групе народа са пуцањем топова увеличавале су улазак у варош, те је он био диван и величанствен. Поред свега труда и умора ЈБегово Високопреосвештенство одмах посјети мјесну цркву и пошље молитве оде у свој стан, који му је била одредила овдашња српска општина, да ту одмори своје старачке кости од труда и пута. Сјутра дан, т. ј. на 30. сепсембра Нзегово Високопреосвештенство посјети све отмјеније грађане, који еу били врло љубазни, гостољубиви и захвални прама Њему. У подне тога истог дана српска општина ^авала је званичан ручаге у част Његовог Виоокопреоевештенства на који су били позвани грађани, чиновнпци, као и госп. Б. Романић, пуковник са својим ађутантом, који, као добар Србин и Хришћанин, бијаше дошао из Автовца, да посјети Господина Митрополита. Уз Његово Високопреоевештенство сједио је чувени јунак и борац српски војвода прото Богдан Зимоњић, те су један другоме причали своје доживљаје из потоњег рата. Прву здравицу подигао је Њ. Впсокопреосвештенство за здрављз и дуг живот Његова Величанства, која је пропраћена са бурно: „Многаја љета". Остале здравице текле су уобичајним редом, те је ручак трајао до 3. < ј . по подне. У то доба Његово Високопреосвештенство посјетило је народну ооновну школу и увјерило