Istočnik

Бр. 5

ИСТОЧНИК

Стр. 107

прав. приход. треб^, стр. 9.). Тако је Симеон Солупски описао уцрковљење, рекавши, да се не смије прије у храм ући, док се мати и дијете не запечате и молитвама не освете, {Ле Засгат. сар. Г.Х.). 3 Уцрковљење послије шест недјеља није случајни факт, или, можда, само ради форме, него ту одлучује сама природа жене породиље, за то је и речено: ПриноситсА ж« /иатер'1 '10 оуже Лчифеннок« и Л/Ио» кжноко с8фж>." Родиља прије тог времена, није смјела у цркву, сада послије тјелесног очитћења и молитве, уводи се опет у храм и ту ступа у саопштаваше с вјернима у свима молитвама и тајнама. Г1а за то је и речено у молитви: „и>л»уи еА сккернб т^клесн^н} (тбу рбтсоу тоО ос')|1атос), и сквернб д8шекн8(о (то7 пгХ/л^ гГ^ фи-/г>), ко исполнен Т и четкфедјсатн дн1И, ткорди Ро достоинВ и иричдфеша честнаго т -^аа и кроке ткоја. 4. Под ријечима: „И \от -лфе<и8 прТАти" разумијева сд кум крсни (Новаа скрижалв, Гл. Ш. § 3. стр. 335.). У неким руским Требницима стоји на томе мјесту овако: „ пришедшу же и кумови " (А. Алмазовг: Ист. чиноп. креш,. и мгроп. Прилож стр. 55.) 5. Види код „знаменовања" примједба 4. 6. Светог редовног. г1 -сИл^к^к — име матере. 8. Послије овога „возгласа", ако је дијете умрло па је мати сама догпла к храму, свештеник не чита: „11 № ша рожденное отроча" . .. него молитву: „Гди кже нашти, пришЕДкш на спасжп рода челок^ческаги?" итд. са „возгласом" „Ш клу шскат!1са и нросаа 'кисА пречестное и кеиикол-кпое ?1/иа ткое" .... па одмах за тим иде у олтар (јужним вратима) говорећи: „ншгк ССпбфаеши ".. . За свештеником иде и мати, али само до амвона. Ту се она поклони три пут, а свештеник, узевши са св. пријестола часни крст, изиђе из олтара и стане пред царским вратима, рече мали отпуст и даје матери крст ради цјеливања (Н. Силвченков-Б, Прак. рук. стр. 9.). 9. А прва је „И и> неА рожденное отроча" и т. д. 10. Данас се свршује уцрковљење скоро увијек послије крштења, па за то, да се избјегне анахронизму; неки пасторалисте сасвим изостављају двије посљедње молитве за дијете, а неки изоставе само ове ријечи: „да сподоеиса стаги> крфенТА" .... све до „тек ^к ко подова'ет-к ксаг н • п г Г)Г г ^ каА слака", а тако и у посљедњоЈ молитви: „н сподови е ко кре /иа клгопотре'кное, и кодон) и д^ол^ ЖрожденТА" .. .. до „гаки> гк1 еси к^к ккшјннхт * жиккш" (Амвросш [Јером.Ј, Таин. св. креш, по чину прав. церк. Странникч. 1864. год. ГОнв. стр. 13. Писвм, по паст. богосл. арот. Евг. Поп. Ч. 2. стр. 98. Н. Силвченковт,, Прак. рук. стр. 10. К. Николбскш , Пособ. кб изуч. уст. богослуж. прав. церк. стр. 622.).

* / '