Istočnik

Стр. 102

источник

Бр. 5

инфузорије и т. д.) врло мало и везнатно се разликују од биљне организације 5 ). Но животињски живот карактерише слободно кретање мијењање положаја и мјеста (локомоција), па особито осјећање. Душа у животиње се назива ашша вепвг^јуа, т. ј. осјећајна душа, јер у животињском животу осјећаји играју највећу улогу. Између животиње и биљке је дакле у погледу душевног живота та разлика, што се биљци одриче моћ осјећања, дочим је животиње имају. Но животиња живи и вегетативвим животом. Она има сва својства, као и биљка, што се тиче растења, исхране и распло^авања; но док је биљка везана за мјесто и за своју исхрану потребује анорганску природу, дотле се животиња слободно креће и храни органском и то по преимућству вегетативном храном. У животињи је дакле и вегетативна и сензитивна душа, но не тако, да су двије душе (биљна и животињска) једна поред друге, већ је то једна душа, један субјект, који има вегетативну и сензитивну моћ. Не можемо наћи животињу, којаби имала само сензитивну душу. Живот у животиње је много комплициранији од биљног живота, па баш због те комплицираности животиња мора имати као и биљка органе и то много развијеније, савршеније. Стварање органа јесте, као што смо видјели, посао вегетативае моћи (пластичка снага). Аристотел је узимао, да животиња има фактички двије душе као самосталне, вегетативну и сензитивну и да те душе свака посебце егзистирају ^). Тој се претставци противи искуство. Јер ако у животиње изгине моћ осјећања, нестаје и вегетативне и обратно, дакле моћи су скроз прожете једна другом. Душа животињска је пак према биљној души сасвим хетерогена моћ и ако у себи има и ону нижу, вегетативну. Разлика између њих није дакле градуелна, већ есенцијална т. ј. душа животињска није само усавршена биљна душа, већ по природи својој сасвим друго биће, као што се разликује биљка и животиња. Вегетативна моћ код животиње равна њеним развићем исхраном и распло^ивањем. Код развића животињског тијела важи оно исто, што смо рекли за биљку, наиме та снага вегатативна зида животињи тијело и чува га, од штетних пошљедица. Не би нам довољан био само критеријум локомоције и осјећања, да одредимо, да ли нека органска индивидуа припада биљном или животињском царству, јер као што смо споменули, има много биљака, које се на неки начин крећу, а напротив има много животиња, које се нити крећу, нити показују и најмањрг знака осјећања (протозое). Сраввићемо изближе биљку и животињу и установићемо оне разлике, које их дијеле једна од другог. ') 1)г. Ј. Еппетовег : „ХЈгерпш^ шк1 "УУевеп <Јег тепвсћЦсћеп 8ее1е'" стр. 58