Istočnik

Бр. 5

Стр. 105

шљати о свом инстинкту, она би га могла, као што смо рекли, усавргаавати и донекле измјењивати. Но шта видимо? — Може ли се и једна животиња показати, која би ма у неколико измјенила свој инстинкт? — Тога не можемо наћи. Гусјеница се завија у чахуру данас исто онако, као што је радила прије 1000 година; паук плете мрежу и данас од искона, а тако је са свим животињама. То значи, да инстинкт не зависи од животиње, већ она од њега. Он је свагда сталан, на једном истом степену. Зато се животиње уопће не развијају, већ остају свагда на оном степену душевног живота, на ком су биле, од кад их човјек познаје и прати. Стабилност инстинкта се тумачи и физиолошким путеи. Живовотиња наиме има органе потребне јој за живот, а чим их има, мора их употребљавати и то на онај начин, који је тим органима својствен. Да пчела гради саће у облику шестерокутних ћелица, биће ги >ред осталих без сваке сумње један разлог и у конструкцији њених уста и оних органа помоћу којих гради саће. Свакако та стабилност, та немоћ, да се инстинкт развија и усаврши, јесте одлу-ан знак, да он лежи у природи саме животиње. „Нису то свјесне представе, које би животиња извађала својим вјештачким радом (т. ј. животиња нема само сврху пред очима, коју би хтјела постићи својим радом), већ као што је животни процес природна, бесвјесна енергија, која цјелисходно ради, такав је исти (природан, бесвјестан) и процес код животињског рада.' 1 Животиња по инстинкту ради без предомишљања, одмах и долази до сврхе. Водена корњача, чим се излеже, одмах иде управо према води и кад год је човјек окрене на другу страну, она увијек узима противни правац. 1 ) То исто нам доказује и споменути примјер о путовању птица селица. Истина, може инстинкт некад и да одступи од обичног свог закона. Посматрали су н. пр. неке зоље, које граде себи стан од материјала сличног папиру, али кад им се\ дао обичан папир, употријебиле су га. На сличан начин се може више пута наћи, да животиња донекле одступи од инстинкта, но то не бива што она зна, да је тако боље, већ што је њен инстинкт багп тим задовољен. Зоље не разликују папир од оног материјала, који њима треба, већ узимају папир као готов материјал, као што би узеле и прави материјал, који су друге зоље направиле (дотјерале), па га оставиле. Пчеле не разликују вјештачко саће, ако је честито и од чиста воска начињено, од свога. саћа, већ га примају и настављају рад на њему, као да су га

'] Ј. 8сћа1ег: ип <Ј 8ее1е Ј стр. 195.

/ '