Istočnik

Бр. 6

ИСТОЧТТИК

Стр. 135

примам, да вам проповиједам, и ако знам, да проповједнике често стижу презирања, порух-е и исмијавања; али ја се од тога не страшим, ја ћу и то отрпљети, да ако се који од вас спасе. У име Божје! Чули сте у данашњем св. јеванђељу, гата ће рећи цар онима, који му стоје с лијеве стране: Идите од мене проклсит у огањ вјечии приирављени ђаволу и анђелима његовијем '); и кад чују ову строгу пресуду, иза које поговора нема, отаиЛи Ле ови у муку вјечну 2 ). А ко ће то отићи онамо? Они, који су на овом свијету гријегаили, а нијесу се покајали. Свијет овај и живот у њему згодна је прилика за грјешнога и палога човјека, да се освети благодаћу Вожјом и препороди за царство Божје и вјечни жпвот. И тш умије са данима живота свога разумно рачунати, благо си га њему, јер он ће на страганом суду Христову чути утјеганије ријечи од онијех, који буду Судији стајали са лијеве стране. Али не умију сви тако мудро кријеме употребљавати, многи га руше и скраћују на своју пропаст. И ко би данас од људи могао набројити све гријехе и покупити по свијету све саблазни, које трују садашњи свијет и које ће на страганом судишту Христову онако строго осуђене бити. Једно само можемо, а то је, да се обазремо око себе и видимо, који гријеси највише нас терете, па ако је могуће да се покајемо и повратимо, док јога времеиа има. Да почнемо прво са дужноетима ирема, Богу као најглавнијима. Је ли нам вјера у Бога јака и жива? Није! Нигата није у нас тако слабо и мртво као вјера у Бога. Нестални смо, дјетињасти и слаби као мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар науке у лажи човјечјој 3 ). Безбоштво, невјерје, дрска и злурада сумња у очиту истину, то су гријеси, који трују данашњи нараштај. Ништа није слађе, ништа милије, него површно прочитати једну књигу и отворено стати у ред бораца против Бога, вјере и цркве. Безбоштво, невјерје и сумња рачунају се данас као потребна дика и украс, без којега човјек не би могао бити учен и изображен. А колико је било високијех умова, који с успјехом откриваху истину, па ни један од њих није посумњао у Бога, ни отпао од вјере и цркве. Коперник оснива свјетки систем, па у скромности вели: ,,Није то мој систем, већ Божји поредак." Чујте га, шта говори он, који је највише продро у тајне Божјег промисла и управљања свијетом и васељеном, како све одводи имену Божјем ; а данашњи нараштај ријегаивгаи мали тек задатак ликује већ, јер пронаЈје исгину и с мјеста окреће леђа Богу, вјери и цркви. Како су ») Мат. 25, 41. а ) Идс1. < ј6, 46. ") Е ф . 4, 14.