Istočnik

Стр. 136

источник

јадни ти Иигмеји! У усијапој матпти сланљчх)' 19. вијек, кпо вијек савршонства на пољу наукр, вјештинр, трговине и индустрије; а шта видимо, кад озбиљније посмотримо на праг 20. вијека? то, да смо врло мало коракнули напријед. Ако старом свијету и није било баш све познато у оваком облику, у каквом се нама указује, али снага п природа била је увнјек иста, шта више могу рећи, и свјежија и јача, него данас у млитавом и мекупшом 20. вијеку. Па за што оида, човјече, проналазак сувшпе величати, а ту снагу, која ти помоћи даје заборављати, и што је најглавније не сјећати се Онога, који је и тебе. и ту снагу створио: спали дао живот и дурапшост, а теби ум и разум, да је нронађеш и да се служпш њоме. Јест, уобразили су многп, да су на сва питаша одговорпли, а како су нрјаки п слаби, кад дођу до тачке, на коју да.ље одговора нема. Удружена фнлозофија са ириродним иаукама лијепо разлаже о постанку свијета и васељене из неке иеобразоване, хаотичне масе илп газовите кугле помоћу сиага: гравитације, репулзијр, кондензације и теже материје к. центру, због којих се појавило у свијету кретањр, ( кретање и цио овај живот, који видимо. Лијепо и красно! А шта веле природњаци и филозофи на питање : Од куда Материја, од куда она газовита кугла? Ћуте, јер на то одговора нема. Религију презиру, библпјско извјешће сматрају као смпјешну пзмишљотпну, а сами на врхунцу свога знања, знају само то, да ништа не знају. Па ипак смо дрски, да мршаве хипотезе дижемо на ступањ позитшше науке и истине, а овамо то је трошна зграда, која се љул а, чека само нов. мало јачи потрес, да се сруши, да се на њеним рушевинама дигне још елабија. Нека у мјесто мене говори премудри цар израиљски, којп је много видјео, много знао, сиуда прошао и све искусио, иа и његов наук своди се иа једно: Што је било, то Ке бити, што се чинкло, то Ие се чинити, и нема пигитп ново под сунцем. Ћма ли што, за што би ко рекао: види то је ново. ВеЛ је било за вијекова, који су били ирије нас 1 ). И ја сам, млада браћо моја, био ^ак, и ја сам тражио истипу, али је у животу овога свијета не нађох ван рнјечи Божје и вјере у ГБега. Ове је друго таштина и мука духу, тшо бива иод сунцем 2 ), све се друго мијења, небо и земља троЛи (1е. али ријеч Еожја не 3 ), јер је Он Бог истине 4 ), Он је иут, истина и живот 5 ). Ео вјере у Бога нема, нема ни наде. Он се нада у себе уздајући се у силу, моћ и богатство. А дођу ли дани искушења, муке и

') Проп. 1, 9. 10.

■') 1ћ 1, 14.

8) Мар. 13, 31.

<) Пс. 30, 6.

5 ) Јов. 14, 6.