Istočnik

Бр. И

источник

Стр. 251

Може ли се живити без евега тога? По цијелом свемиру из свачијих груди одјекује један глас: Не! Тражите народ без вјере, без морала, без култа; народ, који вјерује, да стиорење ништа не дугује Створитељу своме; који вјерује, да између неба и земл>е нема обвезе захвалности и љубави, и ви га не ћете наћи. Овдје ондје наћи ћете тек каково чудовиште, али тај безбожни глас ишчезава у дивној хармонији, која одјекује но цијелом свемиру хвалом и славом, која се уздиже престолу божанства. Прелетите умом својим кроз минуле вјекове, вините се простором од суровог дивљака, до образованог човјека; про^ите се континентом и потоцима, зађите у величанствене палаче, у сиромашне колибе; у епоси знаности, умствовања и критике, као и у епоси незнања и сујевјерја, ви ће те свуда иаћи храмова, олтара, жртава. Човјек је могао заборавити на знаност и умјетност, али на религију никад Погледајте по свијету источном, по свијету јеврејском, ио свије гу хришћанском ; идеја о бесконачном царству свуд. Стари је завјет једна непрестана епопеја, дуга химна Створитељу, Нови завјет приказује љубав Оца небеснога према дјеци својој! У народу Римском, краљ са својим конзулима, са својим филозофима, са својпм пјесницима учи, да је религија основ јавног поретка. У народу Грчком, митологија, историја, знаности, умјетности филозофија, говорништво, све то говори о Богу. Напосљетку по цијелом свијету људи су се приближавали олтару. Човјечанство је увијек везано са небом оиом златном везом, коју религијом називљемо. Човјечанство је увијек тежило Вогу. П1та доказује дакле тај свеопћи факт? Доказује, да је религија нешто битна, нропходна; да она сачињава у човјеку оно, што је у њему најплеменитијега. Човјеку је религија неопходна, без ње он не може живити. Запитајмо најприје религију. Кад би било могуће бранити ону злосретну и кобну доктрину, коју је сам Волтер назвао доктрином безумника; кад би се могао обранити атеизам, који учи, да Вог заиста не постоји, онда би ,се господо, могло живити без религије. Али кад је Бог створитељ, који нам је дао живот, како да Му не одамо дужно поштоваше ? Кад постоји Бог, који нас уздржава својом провидношћу, како да му не укажемо благодарност и признање? Кад постоји Бог, који нам заповиједа добро, а забрањује зло чинити, како да не чувамо и не извршујемо ЕБегове најсветије законе ? Кад постоји Вог, који ће нам послије овог живота судити, који мора наградити добре а казнити зле, како да се не приправимо, да се достојни можемо показати пред Нзеговим судиштем?