Istočnik

Стр. 254

ИОТОЧНИК

Вр. 11

Бакон опет вели: „Као што је псето слободније уз свога господара, јер је уз њега виша природа, тако је п човјек храбрији, који вјерује у Бога, него онај, који нема ни вјере". Господо, не можемо живити без религије. Па разликује ли се човјек од животиње само тиме, што има способност мишљења и говора? Вез сумње човјек потврђује своју премоћ над царетвом животињским, кад каже, ја мислим. Горила и други човјеку слични мајмуни нијесу написали своју „Божанску комедију", и ми их никад нећемо признати за наше пређе, као што их неки признају. Човјек заиста исказује своје преимућство, кад каже: „Ја се могу усавршити", јер док ми заиста увијек напредујемо, та наша господа пређи (мајмуни) су дапас исти као и у вријеме Матузалема, премда је вијек напретка једнак за све и свакога. Човјек заиста потврђује сво]е преимућство, кад каже: „Ја говорим, ја пишем". Ал' кад човјек подигне лице своје к небу и каже: „Ја вјерујем у Бога и клањам му се" — онда животиње далеко заосгају, јер оне се покоравају Богу, ал' га не познају. Само човјек њега позна, само човјек говори „Оче мој", а само њему Бог одговара: „Сине мој". И баш тиме, што се човјек клања Богу, показује, да је круна створења. С тога дакле не би требало погнути главу и гледати непреста.1 о у црну зем.љу ; јер као што је казао А1Ггес1 с!е Микле1: „то не значи бнти човјекои, већ престати бити човјеком: не вјеровати у ништа, не клањати се никоме; то је само својство животиње". Једне вечери, неки младић, који је свршио своје науке у неком страном граду, нашао се у једном одличном друштву, гдје је без стида исповиједао свој атеизам, и видећи да нико у друштву није његова мишљења, повиче: „Како, зар ви још вјерујете у Бога? Види се, да никад нијесте излазили из вашег гнијезда, и да нијесте никад слушали људе, који стоје на челу човјечаиства! Да сте полазили школе као и ја и слушали моје професоре, не би били тако сујевјерни". „Опростите", — одговори му куће домаћица — у овој кући има још два створа, који мисле као и ви: мој пас и мој коњ; но нијесу морали полазити школе и слушати професоре, да се толико наобразе; додуше те сироте животиње се и не хвале. (Свршиће се.)